Branilac okrivljenog AA - advokat Goran Roganović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da iz izreke presude proizilazi da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, a ne krivičnom delu proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ, za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, imajući u vidu da nije opisano kojim radnjama je okrivljeni nastojao da uspostavi kontakt sa oštećenom. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od tačno neutvrđenog dana novembra meseca 2018. godine do 29.11.2020. godine..., svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, sposoban da shvati značaj svoga dela i smanjene sposobnosti da upravlja svojim postupcima ali ne u bitnoj meri usled privremene duševne poremećenosti izazavane psihičkom tenzijom i ankcioznošću, u toku određenog vremenskog perioda uporno, protivno volji drugog lica, nastojao da sa njim uspostavi kontakt neposredno i putem trećeg lica,... često išao biciklom ili pešice za njom...te joj je jednom prilikom u blizini hotela „BB“ prišao i rekao ... kada mu je ona jasno stavila do znanja da želi da je više ne uznemirava, da ne želi da bude sa njim ni u kakvoj vezi, te da će ga prijaviti policiji ... prilazi u njenu neposrednu blizinu na ulici i vređa je ... često boravi u blizini njenog stana ... gledajući u prozore njenog stana, jednom prilikom .... otišao ... gde je zaposlena sestra oštećene, te istu pitao zašto oštećena ne želi vezu sa njim, te da zna da je ista razvedena, da ima troje dece, gde je bila i gde se kretala, na šta mu je ... rekla da ih ostavi na miru, ... te dana 29.11.2021. godine ... skrenuo sa kolovoza na trotoar i kretao se biciklom prema oštećenoj, te ju je „očešao“ delom svoga tela i rekao ... nakon čega su oštećena i njena ćerka otišle u Policijsku stanicu Vrbas a on išao za njima tamo, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, to po oceni Vrhovnog suda u ovako opisanima radnjama okrivljenog stoje svi bitni, kako subjektivni tako i objektivni, elementi krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen.

Iz navedenih razloga, imajući u vidu da je u izreci pravnosnažne presude jasno opisano da je okrivljeni protivno volji oštećene nastojao da sa njom uspostavi kontakt neposredno i putem trećeg lica, kao neosnovani su ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog i ističe da u njegovim radnjama nema elemenata predmetnog krivičnog dela, već krivičnog dela iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac u zahtevu navodi i da bi postojalo krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim neophodno je da se ostvare svi elementi njegovog bića, a u konretnom slučaju prema stavu branioca, nema direktnog umišljja kod okrivljenog koji mora biti usmeren na to da izazove psihičku nesigurnost i strah kod oštećene u cilju prisiljavanja na ostvarivanje kontakta. Ovakvi navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navodima zahteva kojima branilac obrazlaže ovu povredu zakona suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Ovo, imajući u vidu da ističe da se oštećena okrivljenom sviđala i njegova prvobitna namera da joj se približi i uspostavi kontakt nije nenormalna i ne spada u domen krivične odgovornosti. Ne može se izvesti logičan zaključak da je namera okrivljenog u bilo kom momentu bila usmerena na to da kod oštećene izazove strah ili osetno ugrozi njen lični život. Naime, potpuno je jasno da okrivljeni želi da vidi ili viđa oštećenu, ali ni na koji način ne želi da joj nanese zlo ili da je ugrozi, već je on pomalo nespretan u socijalnoj interakciji. Pažljivom analizom dokaza izvedenih u krivičnom postupku lako se može utvrditi da se radilo o dva slučaja vređanja oštećene od strane okrivljenog, prvi pred hotelom „BB“ i drugi pred supermarketom „Maksi“ i verovatno je oštećenoj dosadila ta predstava i ne želi više da vidi okrivljenog, ali to, po mišljenju branioca okrivljenog, još uvek nije dovoljno za postojanje krivičnog dela proganjanje.

Kako, dakle, iznetim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Roganovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Za predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić