Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu plate troškove krivičnog postupka svaki ponaosob u novčanim iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Takođe su okrivljeni obavezani da oštećenom L.I. na ime nužnih troškova i nagrade njegovog punomoćnika isplate iznos od po 8.333,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni I.L. radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnidu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3354/13 od 13.02.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.Š., a presuda Osnovnog suda u Subotici 2K 2996/10 od 02.09.2011. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 2K 2996/10 od 02.09.2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3354/13 od 13.02.2014. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.Š., advokat V.J-Đ., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. ZKP-a) i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.Š., adv. V.J-Đ. je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP-a propisano je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05 - dr; zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09. dr; zakon, 72/09 i 76/10).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog A.Š., adv. V.J-Đ. ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog A.Š. pred istražnim sudijom od 03.06.2010. godine, koji po stavu branioca nije pribavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, okrivljeni A.Š. je svoj iskaz pred istražnim sudijom dao bez prisustva branioca, a radi se o licu sa završenih pet razreda osnovne škole, koji kao takav nije bio u stanju da se sam uspešno brani, jer u suprotnom sigurno ne bi priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret i na taj način pogoršao svoj položaj u krivičnom postupku.

Branilac okrivljenog u zahtevu posebno ističe da je okrivljeni A.Š. ranije dana 30.01.2009. godine povodom istog događaja saslušan i to kao svedok, kojom prilikom je takođe priznao izvršenje krivičnog dela. Iskazi okrivljenog A.Š. dati na zapisnicima dana 30.01.2009. godine i 03.06.2010. godine su potpuno identični.

S`toga je po stavu branioca zapisnik o saslušanju A.Š. kao svedoka od 30.01.2009. godine morao biti izdvojen iz spisa predmeta a okrivljeni obavešten od strane suda da se zapisnik od 30.01.2009. godine izdvaja iz spisa, a zatim pouči da se isti neće koristiti kao dokaz, te da se nakon toga pozove da iznese svoju odbranu, ako to želi. U konkretnom slučaju ranije dat iskaz (30.01.2009. godine) uticao je na okrivljenog da izabere pogrešan način odbrane, tj. prizna izvršenje krivičnog dela.

Iznete navode branioca okrivljenog A.Š., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, sama činjenica da je okrivljeni A.Š. lice sa završenih pet razreda osnovne škole, ne znači da isti nije bio u stanju da odluči kako i na koji način će izneti svoju odbranu.

Osim toga, pravnosnažna presuda nije zasnovana jedino i isključivo na iskazu ovog okrivljenog već i na ostalim dokazima bliže navedenim u obrazloženju pravnosnažne presude.

Sama činjenica da zapisnik o saslušanju svedoka A.Š. od 30.01.2009. godine nije izdvojen iz spisa predmeta, po oceni Vrhovnog kasacionog suda može predstavljati relativno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, a što nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Takođe su neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, da se okrivljeni A.Š. iako upozoren od strane istražnog sudije dana 03.06.2010. godine nije izričito odrekao svog prava da odbranu pripremi i iznese u prisustvu branioca odnosno da angažuje branioca, kao i da njegova izjava o tome nije zabeležena u zapisniku o saslušanju.

Ovo s`toga što iz spisa predmeta - zapisnika o saslušanju osumnjičenog A.Š. od 03.06.2010. godine proizilazi da je osumnjičeni A.Š. nakon što je od strane suda upozoren „da ima pravo da angažuje branioca, da isti može prisustvovati njegovom saslušanju, da ima pravo da neometano opšti sa istim, da nije dužan da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja ukoliko bi sebe ili lica iz člana 98. stav 1. ZKP-a izložio krivičnom gonjenju“ odlučio da „odbranu želi izneti bez branioca“.

Kako je branilac okrivljenog na iste povrede odredaba krivičnog postupka ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju presude Kž1 3354/13 od 13.02.2014. godine, na stranama 2 i 3 dao jasne razloge, to Vrhovni kasacioni sud iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a u svemu prihvata kao pravilne i na iste upućuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.