Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Nenada Udovičića u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je prvostepeni sud izmenio u izreci presude činjenični opis u odnosu na ono što je sadržano u optužnom aktu, a što se konkretno odnosi na radnju izvršenja krivičnog dela, na koji način je prekoračena optužba. Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je prekoračio optužbu jer je izreku prvostepene presude izmenio, tako što je dodao okolnosti i činjenice, koje podrazumevaju veći stepen i intenzitet primenjene prinude od onoga što je navedeno u optužnom aktu, kao i činjenice koje se odnose na pruženi otpor od strane oštećenih, a sve na štetu okrivljenog. Takvom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela u odnosu na dispozitiv optužnog akta, a imajući u vidu specifičnost ovih krivičnih dela, okrivljenom se stavlja na teret da je primenjivao veći intenzitet prinude i da je prinuda bila kontinuirana. Navodima da u činjeničnom opisu krivičnog dela nedostaje otpor od strane oštećenih i savladavanje otpora radi izvršenja krivičnog dela obljube od strane okrivljenog, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Pored toga branilac ističe i objektivno preinačenje optužnog akta, u izreci presude, a koje se odnosi na kvalifikatorne okolnosti i utvrđivanje da su krivična dela izvršena na naročito ponižavajući način čime je sud, po mišljenju branioca, prekoračio optužbu na štetu okrivljenog i postupio suprotno zakonu. Branilac navodi da okolnosti da se u vreme izvršenja dela u jednoj prostoriji, u drugim prostorijama iste kuće nalaze prijatelji i srodnici žrtve krivičnog dela, ne predstavlja naročito ponižavajući način silovanja kao kvalifikatorno obeležje težeg oblika ovog krivičnog dela, opisujući slične primere iz sudske prakse. Takođe, branilac osporava kod krivičnog dela opisanog pod tačkom dva pobijane prvostepene presude, kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji se u konkretnom slučaju ogleda u činjenici da je okrivljeni primorao oštećenog da ovaj proguta spermu. Pored toga u zahtevu branilac ukazuje na izostanak opisa kvalifikatornih okolnosti, a koje su uticale na pogrešnu odluku o krivičnoj sankciji i odmeravanje kazne okrivljenom, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Nenada Udovičića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloga da izrekom prvostepene presude nije prekoračena optužba (strana 3 stav 4 drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Nenada Udovičića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloga da je delo koje se okrivljenom stavlja na teret iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ krivično delo i da isto sadrži sve subjektivne i objektivne elemente. Pri tome, treba imati u vidu da krivično delo silovanje ne podrazumeva opis pružanja otpora i njegovog savladavanja kao obeležja krivičnog dela. Prinuda na obljubu kao radnja krivičnog dela sadrži upotrebu sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica kako je inkriminisano odredbom člana 178. KZ, a ta radnja okrivljenog je opisana u izreci prvostepene presude, dok su žalbeni navodi s tim u vezi ocenjeni neosnovanim, razlozi su dati na (strani 7 stav 5 drugostepene presude) na koje Vrhovni kasacioni sud, kao pravilne upućuje.

Kvalifikatorne okolnosti podrazumevaju i obuhvataju sve okolnosti izvršenja dela, usled kojih osećanje poniženja dostojanstva ličnosti znatno prevazilazi meru i granicu uobičajenog. Same okolnosti krivičnog dela opisanog pod tačkom jedan izreke pobijane prvostepene odluke da se oštećeni nalazio na radnom mestu, a da se istovremeno radi o javnom mestu, benzinskoj pumpi, gde je kritičnom prilikom bilo prisutno još ljudi, kao i kolega oštećenog, koji je ušao u kabinu pored kabine u kojoj se nalazio oštećeni, je kod oštećenog dovelo do toga da duboko trpi osećanje poniženosti, da je molio okrivljenog da mu to ne radi i da je okrivljeni u jednom trenutku svršio, ejakulirao oštećenom u usta, nakon čega je zahtevao da mu oštećeni sadržaj iz usta ispljune u šake. U odnosu na krivično delo opisano pod tačkom dva izreke pobijane prvostepene odluke, objektivno osećanje poniženosti kod oštećenog izazvale su sve okolnosti događaja, te činjenica da je okrivljeni primorao oštećenog da proguta spermu.

Imajući u vidu navedeno pravilo su sudovi u pogledu kvalifikatorne okolnosti zaključili da je krivično delo izvršeno na naročito ponižavajući način, a drugostepeni sud je dao razloge koji su jasni i prihvatljivi (strana 8 stav 3, 4 i 5 drugostepene presude) koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti i u tom delu neosnovan.

Osim toga, branilac navodi u zahtevu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlaže povredom zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodeći da je u pobijanim presudama sud pogrešno primenio odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne zatvora izrečene okrivljenom, a usled pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, usled čega su primenjene odredbe i odmerena kazna u rasponu za kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela.

Branilac u podnetom zahtevu ceni izvedene dokaze na način koji je suprotan oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, u pogledu ocene iskaza svedoka oštećenih, iskaza svedoka AA, izvedenih dokaza, intenziteta primenjene sile i pruženog otpora s obzirom da se radilo o muškarcima u svojstvu oštećenih, te daje sopstvenu analizu odbrane okrivljenog u toku postupka, na koji način, po oceni ovog suda, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pri čemu, polemišući sa iskazima svedoka – oštećenih, ističe da sud nije cenio okolnosti koje idu u prilog odbrane, odnosno branilac u zahtevu osporava činjenično stanje i ocenu dokaza, dakle ukazuje ne povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda jer povrede zakona iz člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP, nisu povrede propisane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u čiju ocenu se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao, jer navedeni razlozi u smislu člana 485. stav 4 ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Udovičića, advokata Zorana Jakovljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić