Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 82/2014 od 06.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih A.A. i E.G., advokata E.D. i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 897/10 od 03.02.2014. godine, je potvrđena, dok je kao nedozvoljena odbačena žalba oštećenog M.N. podneta preko advokata N.A. protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K 897/10 od 03.02.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su okrivljeni A.A. i E.G. preko svog zajedničkog branioca advokata E.D., zbog povrede zakona iz člana 124. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u sednici veća o kojoj će obavestiti okrivljene i branioca ukine napadnute presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će prema okrivljenima odbiti optužbu i istovremeno odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenih A.A. i E.G., podnet preko zajedničkog branioca, advokata E.D., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Okrivljeni preko svog branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu povredu zakona iz člana 124. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP u vezi sa kojim navode da na osnovu sprovedenih veštačenja nije na nesumnjiv način utvrđena vrsta i težina telesnih povreda koje je oštećeni kritičnom prilikom zadobio, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Takođe, okrivljeni je preko svog branioca u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja navodi povredu zakona ne ukazujući konkretno ni na jednu povredu zakona koja, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a iz obrazloženja zahteva i navoda da se u pogledu vrste i težine telesnih povreda koje je oštećeni M.N. kritičnom prilikom zadobio nalaza sa mišljenjem veštaka dr E.Ć., specijaliste radiologa, dr M.K., specijaliste za uvo, grlo i nos, dr Ć.A., specijaliste za hirurgiju, dr S.LJ., specijaliste za uho, grlo i nos i dr F.J., specijaliste za sudsku medicinu, na kojima su zasnovane pravnosnažne presude, međusobno protivrečni, kao i da je u nalazu veštaka sudske medicine dr F.J. navedeno da je od suda dobio zadatak da utvrdi vrstu i težinu povreda koja je zadobila A.H., koja nije učesnik predmetnog događaja, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede zakona iz člana 124. ZKP, ni po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenih A.A. i E.G. podnet preko zajedničkog branioca, advokata E.D., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                         Dragiša Đorđević,s.r.