Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 344. stav 2. u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, navođenjem da radnjama okrivljenog nije nastupila posledica krivičnog dela koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira, te da nedostaje subjektivni element usmeren na nanošenje lake telesne povrede oštećenom VV i da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi o jednom krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika u odnosu na oštećenog VV i jednom krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika u odnosu na oštećenu BB ili o krivičnom delu ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 124. stav 1. Krivičnog zakonika ili čak o prekršaju iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom radu i miru.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema drugom teže remetio javni red i mir, na žurci koja se održavala na splavu, u prisustvu većeg broja lica, na način opisan u izreci presude, kojom prilikom su oštećeni VV i BB zadobili lake telesne povrede, bliže opisane u izreci presude.

Dakle, iz opisa krivičnog dela utvrđenog pobijanom pravnosnažnom presudom proizilazi da je okrivljeni u odnosu na radnju izvršenja koja se sastoji u izazivanju tuče i vršenju nasilja prema oštećenima teže remetio javni red i mir, pri čemu je postupao sa direktnim umišljajem, kao i da je nanošenje lakih telesnih povreda, koje su zadobili oštećeni, obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, čime je ostvaren kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela. Ovo stoga što je umišljaj okrivljenog upravljen na ostvarenje zakonskih obeležja ovog krivičnog dela, a ne na nanošenje lakih telesnih povreda, ili drugih krivičnih ili kažnjivih dela koje navodi branilac pri čemu je ovaj sud imao u vidu i različitost zaštitnih objekata navedenih krivičnih dela.

Stoga, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu je okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog iznela u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 3. u poslednjem pasusu, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu polemiše sa izvedenim dokazima – iskazima svedoka, kao i u pogledu nanošenja povreda oštećenoj BB i osporava njihovu ocenu, čime zapravo ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ), što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković Milojković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić