Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 15.500,00 dinara, okrivljeni Z.R. iznos od 30.257,23 dinara, a okrivljeni S.D. u iznosu od 75.000,00 dinara, a na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Stavom II izreke presude okrivljeni S.C. je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prinuda iz člana 135. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

U odnosu na ovog okrivljenog odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, o čemu će sud doneti posebno rešenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1374/14 od 22.10.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu i branilaca okrivljenih M.M.2, okrivljenog Z.R., okrivljenog R.M., okrivljenog S.D. i okrivljenog M.M.1, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K br. 16/14 od 14.07.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1374/14 od 22.10.2015. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog S.D. i okrivljenog R.M., adv. V.A., koja u podnetim zahtevima, kao razlog podnošenja zahteva ističe povrede Zakonika o krivičnom postupku i povrede Krivičnog zakonika i to konkretno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to iz obrazloženja oba zahteva proizilazi, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji oba zahteva, ukine nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, ili pak da iste preinači tako što će okrivljene S.D. i R.M. osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.D. i R.M., adv. V.A., u odnosu na bitnu povredu odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, je neosnovan.

Branilac okrivljenih R.M. i S.D. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti u podnetim zahtevima označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a naime da je presudom optužba prekoračena. Sud je po stavu branioca okrivljenih prekoračio optužbu na taj način što je suprotno preciziranom optužnom aktu u činjenični opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 135. stav 2. u vezi stava 1. KZ dodavanjem reči „ajde Seljo, povedi ga sa nama“ uneo radnje izvršenja koje nisu obuhvaćene preciziranom optužnicom – (pretnja ubistvom i pretnja otmicom), a koje kvalifikatorne okolnosti osnovnom obliku krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ daju karakter težeg kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 135. KZ.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.D. i R.M., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim utvrđujući da je prvostepeni sud, a kako to proizilazi iz spisa predmeta samo prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnom pretresu precizirao činjenični opis dela i isti izmenio u odnosu na izreku precizirane optužnice, pritom ne povređujući identitet optužbe i presude.

U izreci precizirane optužnice, kao i u izreci pravnosnažne presude, opisane su radnje okrivljenih i to pretnja ubistvom i pretnja otmicom oštećenom D.J.

Radnje prinude koje se sastoje u odvođenju oštećenog uz pretnje upućene od strane okrivljenog Z.R. „otkinuću ti glavu, vidiš koliko sam ih doveo, nema nikakvog dogovora, zovi odmah nekog da donese pare“, okrivljenog S.D. „vucite ga ovamo, daj ga ovamo, ideš sa nama“, te okrivljenog R.M. „ajde Seljo, povedi ga sa nama“, su radnje iz kojih je sud zaključio da se radi o pretnjama otmicom i ubistvom koje su okrivljeni izvršili u saizvršilaštvu.

Sledstveno izloženom po oceni Vrhovnog kasacionog suda sud nije dodao u činjenični opis kriminalnu količinu kojom bi povredio identitet optužbe, već samo postojeće činjenice ocenio kao pretnje ubistvom i otmicom i tako i kvalifikovao krivično delo za koje je okrivljene oglasio krivim.

Prema tome, činjenični opis dela, dat u izreci pravnosnažne presude u granicama je činjeničnog opisa optužbe, odnosno u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva i ne sadrži nove činjenice i okolnosti koje bi okrivljene dovele u teži položaj, već je sud samo u konkretnom slučaju precizirao radnje izvršenja okrivljenih, shodno činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu.

Samo unošenje u izreku presude reči okrivljenog R.M. „ajde Seljo, povedi ga sa nama“, ne znači da je sud prekoračio optužnicu pa samim tim nije ni učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP kako se to neosnovano ukazuje u podnetim zahtevima branioca okrivljenog.

Kako se presuda u konkretnom slučaju odnosi kako na lica koja su optužena tako i na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj i na glavnom pretresu preciziranoj optužnici to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postoji kako subjektivni tako i objektivni identitet optužbe i presude.

S`toga Vrhovni kasacioni sud zaključuje da iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni.

Kako je povreda iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge drugostepenog suda date na strani 8 obrazloženja presude, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Imajući napred navedeno u vidu Vrhovni kasacioni sud je nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, iste na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odbio kao neosnovane i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.