Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 3133/13 od 25.02.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Đ.T. i presudu Višeg suda u Šapcu 1K. 164/11 od 18.01.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. Đ.T., adv. S.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okr. Đ.T. oslobodi od optužbe za označeno krivično delo, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na ovog okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. Đ.T. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Đ.T. je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okr. Đ.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, time što su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i pri tom kao nedozvoljene dokaze označava iskaze svedoka policajaca PU Šabac M.S. i D.P., potvrde o privremenom oduzimanju predmeta od okr. Đ.T. od 25.06.2010. godine i od okr. V.L. od 22.06.2010. godine, sačinjene od strane PU Šabac i dokaznu radnju pretresanja stana i drugih prostorija okr. Đ.T. (zapisnik od 25.06.2010. godine).

Zakonitost navedenih dokaza, s obzirom da su pribavljeni pre početka primene sada važećeg ZKP (01.10.2013.godine), shodno odredbi člana 604. stav 1. tog Zakonika, ocenjuje se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Bez osnova branilac okr. Đ.T. iskaze svedoka policajaca M.S. i D.P označava kao nedozvoljene dokaze, u smislu člana 99. u vezi sa članom 97. ranije važećeg ZKP, sa obrazloženjem da navedeni policajci nisu upozoreni da ne mogu biti ispitani kao svedoci zbog mogućnosti da svojim iskazom povrede dužnost čuvanja službene tajne ili da se eventualno izjašnjavaju o sadržaju obaveštenja koja su dobili u smislu člana 226. i člana 235. stav 2. ranije važećeg ZKP. Ovo iz razloga što pomenuti svedoci policajci, u konkretnom slučaju, nisu ni pozvani da svedoče, niti su svedočili o okolnostima koje se navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti i koje su osnov isključenja od dužnosti svedočenja po članu 97. tačka 1) i 4) ranije važećeg ZKP, već o njihovim neposrednim opažanjima prilikom preduzimanja radnji predviđenih procesnim zakonom u cilju sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili otkrivanja dela i učinioca, a o kojima se, shodno citiranim propisima, ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu izjašnjavati u svojstvu svedoka.

Kada je reč o zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija okr. Đ.T. i potvrdama o privremenom oduzimanju predmeta od ovog okrivljenog i od okr. V.L., ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. Đ.T. da pobijane presude nisu mogle biti zasnovane na ovim dokazima zato što isti ne sadrže konstataciju o izjašnjenju okrivljenih u pogledu prisustva branioca navedenim dokaznim radnjama.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija okr. Đ.T. i potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenih Đ.T. i V.L. proizilazi da su okrivljeni prilikom preduzimanja dokaznih radnji u pitanju od strane ovlašćenih službenih lica PU Šabac poučeni o pravu da uzmu branioca (okr. T. u smislu člana 78. stav 2. ranije važećeg ZKP pre pretresa njegovog stana, a obojica okrivljenih u smislu člana 226. stav 8. istog Zakonika prilikom privremenog oduzimanja predmeta na osnovu člana 82. tog Zakonika) i dakle, imali mogućnost da zahtevaju prisustvo branioca navedenim dokaznim radnjama. Okrivljeni to nisu učinili, što proizilazi iz okolnosti da je okr. Đ.T. potpisao zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta bez primedbi u smislu eventualnog propusta organa postupka da pozove branioca i odloži izvršenje radnje do njegovog dolaska, te da ni okr. V.L. takve propuste nije naveo kao razloge odbijanja da potpiše potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta.

Kako je stvar volje okrivljenih da li će prilikom navedenih dokaznih radnji koristiti pravo na advokata, odnosno branioca o kojem su poučeni i uopšte, da li će se izjasniti u pogledu korišćenja tog prava, to odsustvo konstatacije o izjašnjenju okrivljenih u pogledu prisustva advokata, odnosno branioca tim dokaznim radnjama, koje ni procesnim zakonom važećim u vreme preduzimanja tih radnji nije izričito predviđeno kao razlog nedozvoljenosti tih dokaza (član 18. stav 2. ranije važećeg ZKP), ne predstavlja smetnju za zasnivanje presude na tim dokazima.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okr. Đ.T. ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa obrazloženjem da delo za koje je gonjen okrivljeni nije krivično delo, jer nije dokazana prodaja opojne droge i zbog toga što nije utvrđivan procenat psihoaktivne supstance THC u predmetnoj supstanci (veštačenjem putem kvantitativne analize), koji mora biti preko 0,3% da bi se supstanca smatrala drogom.

Međutim, prednjim navodima zahteva, pozivajući se pogrešno na povredu krivičnog zakona, branilac okr. Đ.T. u suštini osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, što, prema odredbama člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Đ.T. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.