Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Tomović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Vranju na ponovni postupak;

- branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, zbog povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za označeno krivično delo ili da obe pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i, nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, jer je za isti životni događaj u odnosu na iste okrivljene zaključkom Disciplinskog starešine MUP RS pokrenut disciplinski postupak koji je rešenjem Disciplinske komisije obustavljen, tako da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude na štetu okrivljenog učinjena navedena povreda zakona.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Kako je branilac okrivljenog AA navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 4, stav II i III obrazloženja svoje presude Kž1 247/19 od 10.09.2019. godine, dao jasne i dovoljne razloge (prihvativši razloge prvostepenog suda iznete na strani 22, u III i IV stavu i na strani 23, obrazloženja svoje presude), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Despotovića ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Tomović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama ovog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ne stoji pomaganje u izvršenju predmetnog krivičnog dela u smislu člana 35. KZ, jer je ovaj okrivljeni postupao po nalogu pretpostavljenog starešine koji nije mogao da odbije.

Odredbom člana 35. stav 2. KZ, propisano je da se pomaganjem u izvršenju krivičnog dela naročito smatra: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanjem učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova i otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojim je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

Dakle, citirana zakonska odredba navodi samo tipične radnje pomaganja, koje se može preduzeti i na drugi način, odnosno svakom drugom radnjom kojom se doprinosi izvršenju krivičnog dela.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude, proizlazi da okrivljeni AA, postupajući kao službeno lice – policijski službenik PS ... po usmenom nalogu okrivljenog BB, načelnika PS ..., u izveštaju o izvršenoj patrolnoj delatnosti nije evidentirao činjenice konstatovane prilikom obavljene kontrole teretnog vozila kojim je upravljao VV, koga je pustio i vratio mu lična dokumenta i kamion sa drvetom ne preduzimajući službene radnje na utvrđivanju prekršajne odgovornosti tog lica, koje radnje i po nalaženju ovog suda imaju karakter pomaganja u izvršenju krivičnog dela, zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, pri čemu je okrivljeni postupao sa umišljajem koji je obuhvatao svest da na navedeni način doprinosi ostvarenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim okrivljeni BB.

Stoga se, po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog AA, a nasuprot navodima zahteva stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. KZ, za koje krivično delo je ovaj okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Tomovića ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, navodi, da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer je radnja ovog okrivljenog opisana paušalno, tako da se iz iste ne vidi na koji način je okrivljeni AA sa umišljajem doprineo da okrivljeni BB izvrši krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, pri čemu u izreci presude nisu navedeni propisi po kojima okrivljeni nisu postupili odnosno koje su prekršili i da bi se opisana radnja okrivljenog BB mogla smatrati prekoračenjem, a ne iskorišćavanjem službenih ovlašćenja, koji nedostaci presude su propisani kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Despotovića, izveštaj o patrolnoj delatnosti se sačinjava nakon završetka smene, pa se, imajući u vidu da je okrivljeni AA u konkretnom slučaju radio u drugoj smeni i da je izveštaj o patrolnoj delatnosti na koji se sud poziva mogao sačiniti najranije u 23,00 časa, postavlja pitanje kako je okrivljeni AA mogao da pomogne okrivljenom BB u izvršenju krivičnog dela učinjenog istog dana u 18,15 časova o čemu u obrazloženju presude nedostaju razlozi. Prema stavu branioca iz izreke i obrazloženja presude nije jasno kome je i na koji način pribavljena korist u vidu nepokretanja prekršajnog postupka u pogledu koje činjenice je izreka presude protivrečna razlozima presude, pri čemu u obrazloženju presude nije navedeno zbog kog prekršaja bi trebalo da odgovara VV.

Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje da presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i to da je izreka presude protivrečna razlozima što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Tomović u zahtevu iznosi stav da se, polazeći od činjenice da je okrivljeni AA neposredno preduzimao radnje prema licu kome se pribavlja korist, ne može smatrati da je on pomagač, već da je saizvršilac bitno doprinoseći izvršenju krivičnog dela imajući pritom u vidu da je posledica dela nastupila tek preduzimanjem radnje okrivljenog AA, kojim navodima branilac ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnoj presudi i na istima zasniva stanovište o drugom obliku saučesništva u krivičnom delu na koji način pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, u zahtevu ukazuje da u pravnosnažnoj presudi nije utvrđeno da je kod okrivljenog AA, postojao umišljaj da pomaže u izvršenju krivičnog dela okrivljenog BB, niti je utvrđeno činjenično stanje u pogledu odgovornosti okrivljenog, vezano za postupanje službenih lica nakon zaustavljanja i privođenja lica za koje postoji sumnja da je učinilo prekršaj ili krivično delo.

Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukazujući na povredu iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić