Okrivljeni Mladen Martinović je obavezan da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Oštećeni AA, BB VV i GG su upućeni da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1445/23 od 28.03.2024. godine protiv navedene presude Osnovnog suda u Velikoj Plani, zbog povrede krivičnog zakona „iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi i člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 93. KZ“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijanu presudu samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu i u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijanu presudu u skladu sa zaključenim sporazumom o priznanju krivičnog dela.

Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se podnetim zahtevom javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Sporazum o priznanju krivičnog dela, prema odredbi člana 314. stav 1. ZKP, sadrži: 1) opis krivičnog dela koje je predmet optužbe, 2) priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo iz tačke 1. ovog stava, 3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije, 4) sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet, 5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum, osim u slučaju iz člana 319. stav 3. ovog zakonika, 6) potpise stranaka i branioca.

Odredbom člana 317. stav 1. ZKP, propisano je da će sud presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim, ako utvrdi: 1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe, 2) da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe (član 319. stav 3) protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma, 3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo i 4) da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Odredbom člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će sud rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da nije ispunjen jedan ili više uslova iz člana 317. stav 1. ovog zakonika.

Sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 56/23 od 03.10.2023. godine, koji je zaključen između javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Velikoj Plani i okrivljenog Mladena Martinovića, sa braniocem advokatom Milovanom Ružojčićem, između ostalog, u članu 2. stav 3. sadrži predlog „da se oštećenima u smislu člana 258. stav 5. ZKP predaju predmeti i to: jedan novčić žute boje sa oznakom „Helvetia FR 20“, jedan lanac sive boje, jedna narukvica sive boje, jedan parfem marke „Kenzo“, jedno sredstvo za sunčanje marke „Nivea“, jedna boca sa kokosovim uljem marke „Cien“, parfem marke „Tom Ford“, parfem marke „Jimmy Choe”, jedan ženski sat marke „Dizel”, privezak žute boje u obliku olovke sa cirkonima, jedan sivi ranac marke „Puma“, devizni novac i to: 1.300,00 švajcarskih franaka, i to u apoenima 2h200 csh, 2h100 csh, 1h50 csh, 20h30 csh, 10h5 csh, valute evro i to 17h200 evra, 10h100 evra, 20h50 evra, dinarskih sredstava 5.780,00 dinara u apoenima 5h1.000,00, 2h200, 11h20 i 6h10 dinara“, a u stavu četvrtom istog člana, „da se oštećeni za preostalu vrednost oduzete imovinske koristi upute na parnicu“.

Iz činjeničnog opisa produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) KZ u vezi člana 61. KZ sadržanog u tački 1. i 2. u izreke pobijane presude Osnovnog suda u Velikoj Plani Spk 62/23 od 03.10.2023. godine, kojom je prihvaćen navedeni sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 56/23 od 03.10.2023. godine, između ostalog, proizilazi da je u vreme, na mestu i na način opisanim u tački 1. izreke presude okrivljeni oduzeo pokretne stvari i novac od oštećenih AA, BB i VV i tako sebi pribavio proivpravnu imovinsku korist u iznosu od 3.360.978,00 dinara, odnosno da je u vreme, na mestu i na način opisanim u tački 2. izreke, oduzeo pokretne stvari i novac od oštećene GG i tako sebi pribavio protivpravnu korist u iznosu od „1.832.060,578 dinara“. U izreci presude nabrojane su i opisane pokretne stvari i njihovi držaoci, odnosno vlasnici, odnosno svi predmeti koje je okrivljeni pribavio izvršenjem krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a među njima i novac koji je određen i pogledu valute, iznosa i apoena novčanica.

Iz prethodno citiranih zakonskih odredbi, proizilazi da je sud prilikom odlučivanja o sporazumu o priznanju krivičnog dela dužan da detaljno prouči sporazum i uveri se da je sa stanovišta zakona opravdano navedeni sporazum usvojiti i pretočiti ga u osuđujuću presudu. U tom smislu, sud, između ostalog, proverava zakonitost sporazuma javnog tužioca i okrivljenog kada je reč o predloženoj krivičnoj sankciji i drugoj meri, odnosno proverava da li je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni postigli sporazum, predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom. To dalje znači da sud proverava i zakonitost sporazuma u pogledu imovinskopravnog zahteva, ukoliko je podnet, i u skladu sa odredbom člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP sadržan u sporazumu o priznanju krivičnog dela, jer i ovaj deo sporazuma predstavlja njegov obavezni deo.

Imovinskopravni zahtev se, prema odredbi člana 252. stav 2. ZKP, može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, a organ postupka je, u smislu člana 256. ZKP, dužan da i pre njegovog podnošenja od strane ovlašćenih lica (član 253.) prikupi dokaze za odlučivanje o zahtevu.

Iz spisa predmeta proizilazi da su u sporazumu o priznanju krivičnog dela tuđe pokretne stvari i novac individualizovani u činjeničnom opisu krivičnog dela u tački 1. i 2. izreke, pa je samim tim nadleženi javni tužilac prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim, nakon provere okolnosti o podnetim imovinskopravnim zahtevima, imao mogućnost da sporazum o podnetim zahtevima odredi u pogledu svakog od oštećenih na ime povraćaja stvari, naknade štete i njene visine, i predloži usvajanje zahteva u celosti ili delimično, što nije učinio, već se sa okrivljenim o imovinskopravnom zahtevu sporazumeo na način bliže opisan u sporazumu Sk 56/23 od 03.10.2023. godine. Prvostepeni sud je međutim, u pobijanoj presudi izmenio sporazum o imovinskopravnom zahtevu i primenom odredbe člana 91. i 93. stav 2. KZ, doneo odluku o oduzimanju imovinske koristi, što nije bilo predmet sporazumevanja JT i okriveljnog.

Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, nije bilo mesta izmeni sporazuma o imovinskopravnom zahtevu primenom odredbe člana 91. i 93. stav 2. KZ, od strane Osnovnog sud u Velikoj Plani po službenoj dužnosti, imajući u vidu da sud nije odlučivao o oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu već je prihvatio sporazum zaključen između stranaka u postupku, pa je na osnovu odredbe člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP, trebao da odbije sporazum o priznanju krivičnog dela ako je utvrdio da nije ispunjen uslov iz člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP u smislu odredbe o imovinskopravnom zahtevu. Prema tome, donoseći pobijanu presudu u kojoj je našao da je od okrivljenog na osnovu člana 91. KZ potrebno oduzeti imovinsku korist, a oštećene poučiti o pravu iz člana 93. stav 2. KZ, sud je, prema nalaženju Vrhovnog suda, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva usvojio kao osnovan i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani Spk 62/23 od 03.10.2023. godine povređen zakon iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP, ne dirajući u njenu pravnosnažnost.

Prilikom odlučivanja Vrhovni sud je imao u vidu da je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu predložio da Vrhovni sud ukine pobijanu presudu samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu i u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijanu presudu u skladu sa zaključenim sporazumom o priznanju krivičnog dela, ali se Vrhovni sud ograničio na utvrđivanje navedene povrede zakona, imajući u vidu sadržaj sporazuma o imovinskopravnim zahtevima i odredbe člana 317. i 318. ZKP prema kojima sud može samo odbiti ili prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela, jer bi odbijanje istog bilo učinjeno na štetu okrivljenog, koji je svojom voljom zaključio sporazum sa JT, a na prvostepenu presudu nije izjavio žalbu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu 493. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković