Istom presudom obavezani su okrivljeni AA, BB, GG i VV da na ime troškova postupka u paušalnom iznosu u korist budžetskih sredstava suda plate po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i obavezani su da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, kao i da oštećenima – pravnim predstavnicima, solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud takođe odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Navedenom presudom obavezan je okrivljeni AA da uplati iznos od 209,00 dinara, a okrivljena BB iznos od 617,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka budžetskim sredstvima Osnovnom javnom tužilaštvu Veliko Gradište, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom oštećeni – pravni predstavnici DD i ĐĐ su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 126/19 od 11.03.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Velikom Gradištu preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 191/2017 od 04.12.2018. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na okrivljene GG i VV, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu ove okrivljene zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ, u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5., u vezi stava 1. KZ, u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, za koje su tom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2016. godine do 27.09.2016. godine, za koje je određeno da okrivljeni izdrže u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, tako da ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u ostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Velikom Gradištu, žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, GG i VV, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA i okrivljene BB, advokat Slavoljub Milošević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da se naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači u korist ovih okrivljenih, a da branilac okrivljenih bude obavešten o sednici veća i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži,

- branilac okriviljenog VV, advokat Dragan Veličković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljenog GG, advokat Dragan Novović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu odluku, tako što će uvažavanjem žalbe na prvostepenu presudu u odnosu na ovog optuženog odbiti optužbu i osloboditi ga od krivične odgovornosti ili da u odnosu na ovog okrivljenog ukine delimično pobijane i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu, a da se ponovno suđenje održi pred potpuno izmenjenim većem.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su:

- zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB i branioca okrivljenog VV, izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni,

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih GG neblagovremen.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV su neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB navodi se da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je učinjena na taj način što je na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon jer navodi da je krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. KZ, u vezi člana 278. stav 5., u vezi stava 1. KZ, po svojim obeležjima blanketna norma koja ne sadrži sve elemente za njenu primenu, već se njome upućuje na sadržinu drugog propisa koji konkretno pitanje reguliše, a u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba člana 129. Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama, jer se ta odredba ne odnosi na pedaline koje nisu plutajući objekti po ovom zakonu. Obaveštenja o uslovima i načinu izdavanja pedolina na obali Srebrnog jezera (koja ne predstavlja pravno- obavezujuću normu i nije materijalno-pravni propis), jer se istima ne upotpunjuju bitni elementi bića krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV navodi se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP na taj način što ovaj okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288.stav 4., u vezi člana 278.stav 5., u vezi stava 1., u vezi člana 33. KZ, jer izreka presude ne sadrži objektivni elemenat, a u pitanju je blanketna dispozicija koja se može učiniti samo povredom zakona, propisa ili opšteg akta, a ukoliko ista ne sadrži pravnu normu koja zabranjuje ili nalaže određeno ponašanje, nema ni bića krivičnog dela.

Odredbom člana 278. stav 1. KZ, propisano je da ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizirajućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom, ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom, ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, a stavom 5. istog člana, propisano je da ako je delo iz stava 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 288. stav 4. KZ, propisano je da ako je usled dela iz člana 278. stav 5., 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika, nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda za postojanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, nije potrebno navođenje blanketne dispozicije, obzirom da se u tom članu taksativno navodi koja su to opšteopasna sredstva kojima se izaziva opasnost za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima, uz navođenje da su to i kakve druge opšteopasne radnje, a iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela za koje su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim u ovom krivičnom postupku, jasno proizlazi da su njihove radnje opšte opasne u smislu odredbe člana 278. stav 1. KZ.

Okrivljeni AA i BB su bez davanja zaštitnih prsluka, bez prisustva punoletne osobe, dozvolili da se na plovilu – pedalini prevozi šestoro lica, iako je pedalina bila predviđena za četiri lica, pa je takvo postupanje okrivljenih bilo podobno da izazove opasnost za veći broj lica, i to ne samo za lica u odnosu na koja je i izazvana u konkretnom slučaju, ta opasnost je bila stvarna, izvesna i neposredna, a okrivljeni su bili svesni da usled tih radnji može da nastane konkretna opasnost, na koji način su opšteopasnim radnjama izazvali opštu opasnost i u kojim radnjama se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stiču svi bitni elemetni krivičnog dela za koje su oglašeni krivim.

Okrivljeni VV je zaposlen kao pomoćni radnik u OŠ ''EE'', predstavnik Fudbalskog kluba ''ŽŽ'', kao i pomoćni trener tog fudbalskog kluba, kome su deca – igrači tog fudbalskog kluba poverena na nadzor i staranje, propustima izazvao opasnost za život i telo ljudi, propuštanjem dužnog nadzora, bez povećane pažnje u odnosu na kretanje dece, omogućio deci da bez njegovog nadzora obilaze Srebrno jezero i da se udalje, pa su deca bez njegovog prisustva, ili nadzora druge odrasle osobe i bez neposredne kontrole iznajmili pedalinu, udaljili se od obale, nakon čega su se dva deteta utopila, na koji način je opšteopasnom radnjom izazvao opštu opasnost, i to ne samo u odnosu na decu koja su se utopila, već i u odnosu na veći broj dece, pa se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda njegovim radnjama stiču svi bitni elementi krivičnog dela, za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim.

Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i BB neosnovani, a naročito imajući u vidu da se član 129. Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama i obaveštenje o uslovima i načinu izdavanja pedoline na obali Srebrnog jezera – Opštinske uprave opštine Veliko Gradište – Odeljenje za inspekcijske poslove br. 399-195/2015-A od 21.05.2015. godine, u konkretnom slučaju mogu prilagoditi konkretnom događaju i radnjama za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog VV u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, tako što je optužba prekoračena, jer je javni tužilac u završnoj reči tvrdio da okrivljeni nije vršio nadzor, da je decu ostavio bez nadzora, dok je osporenim presudama okrivljeni oglašen krivim za propuštanje dužnog nadzora.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog VV u obrazloženju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, ukazuje na razliku između završne reči javnog tužioca i činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim, a ne na to da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe – optužnog akta i presude, Vrhovni kasacioni sud je iznete navode ocenio kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, kojima se ukazuje da ovom okrivljenom kritičnom prilikom deca ni jednom odlukom niti propisom fudbalskog kluba nisu poverena na nadzor, staranje o bezbednosti, pa samim tim okrivljeni nije imao obavezu da ih nadzire i neposredno kontroliše, da sam naziv kluba ne znači da je isti školski klub, niti da je okrivljeni trener školske ekipe, okrivljeni nije predavač, niti je radio sa decom u okviru školskih obaveza – školskog takmičenja, da je nadzor bio obavezan da obezbedi fudbalski klub, a da je Upravni odbor fudbalskog kluba odredio lice zaduženo za bezbednost, kao i da okrivljeni nije mogao da pretpostavi da deca idu u šetnju pored jezera i nije bio prisutan prilikom ukrcavanja dece u pedalinu, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao, obzirom da isto predstavlja polemisanje sa činjeničnim utvrđenjima suda, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV odbio kao neosnovane i doneo odluku kao u stavu prvom izreke ove presude.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4. i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.), učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta proizlazi da je okrivljeni GG presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 126/19 od 11.03.2019. godine primio dana 03.04.2019. godine, a iz prijemnog pečata Osnovnog suda u Velikom Gradištu proizlazi da je branilac okrivljenog GG advokat Dragan Novović zahtev za zaštitu zakonitosti sudu podneo dana 06.05.2019. godine.

Kako je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG podnet nakon proteka roka propisanog odredbom člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ovaj zahtev ocenio kao neblagovremen, i doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i odredbe člana 487. stav 1. tačka 1), u vezi člana 485. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić