Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to propisana članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA, advokat Olgica Batić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su se pobijana rešenja zasnivala na dokazu na kome se po odredbama zakona nisu mogla zasnivati i to na izveštaju Centra za socijalni rad u Somboru broj 021.561.72-5821/22 od 15.07.2022.godine, na osnovu koga je i predložena mera smeštaja okrivljene u zdravstvenu ustanovu u svrhu medicinskog veštačenja koju je doneo Osnovni sud u Somboru rešenjem Kppd 3/23 od 11.01.2023.godine, pa je samim tim povređeno i pravo okrivljene na odbranu iz člana 74. stav 7. ZKP. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da zaposlena u navednom Centru, koja je sačinila izveštaj, BB u trenutku sačinjavanja izveštaja nije imala svojstvo socijalnog radnika, a što je potvrđeno dopisom Komore socijalnog rada. Po oceni branioca, zaključci izneti u pobijanim rešenjima da činjenica da lice koje ne poseduje licencu za obavljanje stručnih poslova u socijalnoj zaštiti nije od uticaja na zakonitost pobijanih rešenja, kao i da je radnica Centra za socijalni rad BB imala neposredan kontakt sa osumnjičenom, a da sam centar predstavlja ovlašćenu instituciju i da je izveštaj potpisan i od strane direktora te ustanove su u potpunosti neosnovani iz razloga što lice koje nije ovlašćeno za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite ne može ni posedovati licencu, niti biti potpisnik izveštaja kao socijalni radnik, niti opservirati druga lica pa samim tim ni davati predloge za donošenje mere smeštaja u zdravstvenu ustanovu.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim rešenjima i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Pritom, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ukoliko se presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, dok se u konkretnom slučaju zahtevom za zaštitu zakonitosti ne pobija presuda, već rešenja kojim je odbijen zahtev da se prema okrivljenoj ukine mere mera smeštaja u zdravstvenu ustanovu.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA, advokata Olgice Batić u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene je označio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi kako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Olgice Batić, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković