Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je pesudom Višeg suda u Beogradu KPO3 73/11 od 04.08.2015. godine okrivljeni I.Č. na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo odavanje poslovne tajne iz člana 240. stav 1. KZ, te je odlučeno da na osnovu člana 265. ZKP troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ista presuda je postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO3 29/15 od 01.12.2015. godine kojom je odbijena, kao neosnovana, žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu KPO3 73/11 od 04.08.2015. godine.

Nakon toga, okrivljeni je preko branioca, advokata D.M. podneo zahtev za naknadu troškova postupka 14.01.2016. godine u kojem je između ostalih opredelio i troškove odsustvovanja branioca-advokata iz kancelarije za 24 zakazana pretresa u iznosu od 108.000,00 dinara i za troškove upotrebe sopstvenog vozila za prevoz od Jagodine do Beograda i nazad u iznosu od 291.600,00 dinara, s`obzirom na to da je kancelarija branioca u Jagodini, a da su se glavni pretresi u predmetnom krivičnom postupku održavali pred Višim sudom u Beogradu.

Pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u iznosu od 489.500,00 dinara, s`tim što sud nije priznao okrivljenom troškove za odsustvovanje njegovog branioca iz kancelarije za 24 zakazana pretresa i troškove upotrebe sopstvenog vozila branioca za prevoz od Jagodine do Beograda i nazad. Po oceni prvostepenog suda podneti zahtev je u navedenom delu neosnovan jer se okrivljenom priznaju troškovi krivičnog postupka samo za one radnje koje su bile nužne i neophodne za vođenje krivičnog postupka. Okrivljeni ima pravo da izabere branioca koga on želi ali i dužnost da snosi dodatne troškove ukoliko angažuje branioca iz mesta u kome se ne nalazi sedište suda. Žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv navedenog rešenja je pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana uz obrazloženje da u mestu u kome je održavano suđenje – Beogradu, ima advokata koji mogu biti angažovani u svojstvu branioca.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da su stranka ili nadležan organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 9. iste Tarife, između ostalog, propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30 % od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru, kao i naknada za dnevnice koje iznose isto kao i zaposlenima u državnim organima, izabranim, odnosno postavljenim licima.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP je između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata jer pobijanim odlukama sud okrivljenom nije dosudio nužne izdatke koje je njegov branilac imao u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom i za odsustvovanje iz kancelarije, a koji troškovi su u zahtevu za naknadu troškova traženi i opredeljeni.

Naime, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli okrivljenom da ne priznaju pravo na naknadu odsustvovanja iz kancelarije i putnih troškova koje je imao njegov branilac zbog pristupa na glavnim pretresima pred Višim sudom u Beogradu, sa obrazloženjima datim u pobijanim rešenjima. Ovo stoga, jer ne postoji propisana obaveza okrivljenog da prilikom izbora i angažovanja branioca, izabere branioca sa teritorije svog prebivališta, niti sa područja suda na kome se vodi krivični postupak, pri čemu nije sporno da je branilac u predmetnom krivičnom postupku pristupao na glavne pretrese koji su održavani pred Višim sudom u Beogradu, a da mu je sedište kancelarije na teritoriji grada Jagodine, te da je u zahtevu za naknadu troškova postupka istaknuto da je branilac na te pretrese dolazio sopstvenim vozilom.

S tim u vezi, a imajući u vidu da okrivljenom u ovom krivičnom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac, pa i izdaci za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, kao i naknada za prevoz sopstvenim vozilom, čije visine se tačno mogu odrediti na osnovu napred citirane odredbe člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu iz razloga što je okrivljeni morao da angažuje branioca sa teritorije Višeg suda u Beogradu, a ne branioca sa područja Jagodine.

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Višem sud u Beogradu na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku. U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, ocenjujući pri tome neophodnost preduzetih radnji branioca za uspešnu odbranu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.