Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 1/17 od 13.02.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 125/16 od 27.09.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 125/16 od 27.09.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 1/17 od 13.02.2017. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 6. KZ, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe povrede člana 2. tačka 20), 15. stav 2, 16, 419. i 438. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, jer smatra da su navedene povrede uslovile „da okrivljeni na osnovu nezakonite pravnosnažne presude mora da izdržava kaznu zatvora u trajanju od 5(pet) meseci.“

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su pobijanim presudama učinjene i povrede člana 26. i 65. stav 1. tačka 2) Zakona o zaštiti državne granice.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer smatra da se na osnovu izvedenih dokaza utvrđuje da okrivljeni nije imao nameru da izvrši krivično delo koje mu je stavljeno na teret, odnosno da je isti kritičnom prilikom postupao u nuždi prilikom ulaska u Republiku Srbiju, prijavljujući falsifikovane štambilje pre izvršene kontrole, a što mu je i bila zakonska obaveza koju je ispunio.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 2. tačka 20), 15. stav 2, 16, 419. i 438. stav 2. ZKP (koja je neprecizno opredeljena), niti zbog povrede zakona iz člana 26. i 65. stav 1. tačka 2) Zakona o zaštiti državne granice, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić