Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1235/17 od 13.02.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog Lazara Đorđevića, žalba okrivljenog Danijela Đorđevića i žalba branioca okrivljenih Lazara Đorđevića i Danijela Đorđevića, advokata Božidara Grubovića, a presuda Višeg suda u Smederevu K 51/17 od 28.09.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih Lazara Đorđevića i Danijela Đorđevića, advokat Božidar Grubović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) do 3) ZKP i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene Lazara Đorđevića i Danijela Đorđevića oslobodi od optužbe, ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane samo na odbrani – priznanju saokrivljenog AA (kojim isti tereti okrivljene Danijela Đorđevića i Lazara Đorđevića), a koja odbrana je po oceni branioca, nepodobna da bude dokaz u predmetnom postupku, budući da je ovaj okrivljeni prilikom davanja prvog iskaza pred ovlašćenim službenim licima u policiji, prema navodima zahteva, bio u alkoholisanom stanju, a da tom prilikom nije veštačen od strane neuropsihijatra, kao i da je isti izjavio da je konzument opojnih droga i to sedam-osam meseci pre kritičnog događaja, te da je svoju odbranu više puta menjao tokom postupka.

Međutim, po nalaženju ovog suda, a kako je odbrana okrivljenog AA data na zapisniku o saslušanju osumnjičenog MUP RS PS Smederevska Palanka Ku 2436/13 od 28.12.2013. godine i na zapisniku Višeg javnog tužioca u Smederevu Kti 17/13 od 17.01.2014. godine, kao i na zapisnicima o glavnom pretresu K 36/15 od 28.09.2015. godine i od 30.12.2015. godine, i na zapisniku o glavnom pretresu K 1/17 od 19.04.2017. godine, u svemu data u saglasnosti sa odredbama člana 85. do 90. ZKP koje regulišu dokaznu radnju – saslušanje okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Danijela Đorđevića i Lazara Đorđevića, da je odbrana okrivljenog AA, nezakonit dokaz.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Činjenica da ovaj okrivljeni tokom postupka nije veštačen od strane neuropsihijatra, jer je isti prema sopstvenom priznanju konzument opojnih droga, te da je svoju odbranu menjao tokom postupka, ukazuje na osporavanje dokazne vrednosti iznete odbrane okrivljenog te kao takva ne utiče na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su okrivljeni Lazar Đorđević i Danijel Đorđević osuđeni na visoke kazne zatvora, bez valjanih dokaza, tj. uz grubo kršenje, odnosno povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP.

U zahtevu branilac detaljno iznosi i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, ukazujući da su okrivljeni tokom postupka bili dosledni u svojim odbranama, da su njihove odbrane saglasne svim ostalim izvedenim dokazima, da u konkretnom slučaju nije pronađen novac od prometa droge, da na spornim kesicama sa kokainom nisu pronađeni biološki tragovi okrivljenog Danijela Đorđevića, kao i da je veštak psiholog negirao šifrovanu komunikaciju između okrivljenih. Takođe, u vezi navedenog, u zahtevu se ističe i da svi izvedeni dokazi ukazuju na to da se u radnjama okrivljenog Danijela Đorđevića ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je isti pravnosnažno osuđen, već da se u njegovim radnjama eventualno mogu steći obeležja prekršaja, pa branilac smatra da je u konkretnom slučaju, pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, iako branilac formalno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isti suštinski osporava činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povrede zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih Lazara Đorđevića i Danijela Đorđevića u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do navedene povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud oceniio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić