Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1. br. 203/22 od 05.12.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene – privatne protivtužilje AA i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3 K. br. 48/22 od 12.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Ivan Koprivica, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da ovaj sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Ivan Koprivica kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je stavom prvim izreke pobijane prvostepene presude, povređen objektivni identitet između privatne tužbe i presude, s obzirom da su u činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom uneti elementi koje privatna tužba ne sadrži, tako da je činjenični opis izreke presude izašao iz granica činjenica i okolnosti na kojima se privatna tužba zasniva. Prema navodima zahteva, u toku postupka je utvrđeno, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra dr Rosice Pešić da je okrivljena u trenutku izvršenja krivičnog dela postupala u stanju „bitno smanjene uračunljivosti“, a ne u „stanju uračunljivosti“ kako se navodi u dispozitivu privatne tužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenu AA i na isto krivično delo - uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenu bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe.

U dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe privatnog tužioca BB od 07.04.2022. godine navedeno je da je okrivljena dana 15.12.2021. godine uvredila privatnog tužioca, na način bliže opisan u istom, te da je tom prilikom postupala u stanju uračunljivosti, pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje i svesna da je njeno delo zabranjeno.

Prema stanju u spisima predmeta, sposobnost okrivljene da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, bila je predmet sudsko-medicinskog veštačenja koje je povereno sudskom veštaku neuropsihijatru dr Rosici Pešić, koji je u nalazu i mišljenju od 11.08.2022. godine izneo da je okrivljena – protivtužilja AA, kritičnom prilikom, postupala u stanju bitno smanjene uračunljivosti.

Prema tome, time što je u izreku presude uneto da je okrivljena AA kritičnom prilikom postupala u stanju „bitno smanjene“ uračunljivosti, prvostepeni sud je činjenični opis dela u pogledu „uračunljivosti“ okrivljene, samo upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenog na glavnom pretresu, konkretno sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr Rosice Pešić od 11.08.2022. godine, a što je i bio ovlašćen da učini.

Dakle, sud se navedenom izmenom u izreci presude kretao u okvirima optužnog akta, pri čemu okrivljena nije oglašena krivom za teže delo, niti za veću kriminalnu količinu, niti stepen krivice, odnosno nije oglašena krivom za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužena, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljene. Na izneti način, okrivljena AA nije doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić