Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. V.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i pogrešne primene zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine presude Apelacionog suda u celosti i predmet vrati tom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su drugostepena i trećestepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer su zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Prema zahtevu, veštačenje i iskaz veštaka D.J. ne može biti zakonit dokaz jer nije pribavljen u skladu sa odredbama člana 241. do 244. Zakonika o krivičnom postupku važećeg u vreme preduzimanja tih radnji, koje odredbe propisuju razloge za određivanje veštačenja, zatim da se odluka o veštačenju donosi pismenom naredbom organa koji vodi postupak sa naznačenjem činjenica koje se veštače i kome se veštačenje poverava, što je po pravilu ustanova ili organ, zatim da D.J. nije veštak, a da su postojali i razlozi za njegovo izuzeće predviđeni u članu 44. u vezi člana 39. stav 1. tačka 4. ZKP važećeg u vreme njegovog saslušanja, tako da na njegovom iskazu i veštačenju presude nisu mogle biti zasnovane. Osim toga branilac kao nedozvoljen dokaz označava i iskaz kriminalističkog tehničara M.Ž. koji je u predkrivičnom postupku sačinio izveštaj o kriminalističko tehničkom pregledu lica mesta, zbog čega nije mogao biti saslušan kao svedok jer za to nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 85. tada važećeg ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Veštačenje tragova parpilarnih linija obavljeno je po naredbi istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki 480/95 od 25.08.1995. godine, a povereno je Gradskom sekretarijatu za unutrašnje poslove, Odeljenju kriminalističke tehnike i odeljenju za daktiloskopiranje, dakle ustanovi, odnosno organu koji je ovlašćen za obavljanje takvog veštačenja. Veštak D.J. je bio zaposlen u ustanovi odnosno organu ovlašćenom za obavljanje veštačenja i svoj nalaz dao je kao predstavnik tog organa, a osim toga saslušan je i na glavnom pretresu u vezi sa obavljenim veštačenjem. Stoga je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pomenuto veštačenje i saslušanje veštaka obavljeno u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećem u vreme preduzimanja tih radnji.

Kada je reč o iskazu svedoka kriminalističkog tehničara M.Ž., sud je njegovo svedočenje uzeo u obzir samo u pogledu izjašnjenja da je uzeo otiske sa lica mesta i uputio ih na dalju obradu odnosno opisao način na koji je preduzeo službenu radnju, što takođe nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećem u vreme preduzimanja te radnje.

Prema tome, veštačenje tragova parpilarnih linija, iskaz veštaka D.J. i svedoka M.Ž. predstavljaju dokaze koji su u svemu pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku važećim u vreme njihovog pribavljanja i na takvim dokazima se sudska odluka može zasnivati. Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.M. ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.