Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletne sada punoletne AA i maloletne BB, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac maloletne sada punoletne AA i maloletne BB u zahtevu navodi da je pobijanim rešenjima neosnovano odbijen zahtev zajedničkog branioca maloletnika za naknadu troškova nastalih pred drugostepenim sudom uz obrazloženje da zahtev za naknadu troškova mora biti postavljen u žalbi. Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, a odredba člana 262. stav 2. ZKP predviđa opšti prekluzivni rok od godinu dana, u kom roku titular prava za naknadu troškova može podneti zahtev za naknadu troškova postupka, uvek kada o visini troškova nije odlučeno u presudi ili rešenju koje odgovara presudi, već je odlučeno samo ko snosi troškove postupka. Budući da sud nije postupio na navedeni način, pobijanim rešenjima učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave. Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Branilac maloletne sada punoletne AA i maloletne BB zahtev za naknadu troškova nije istakao u žalbi na prvostepeno rešenje kojim su maloletnicama izrečene vaspitne mere, niti na sednici održanoj pred većem za maloletnike Apelaconog suda u Kragujevcu koji je u ovoj krivično-pravnoj stvari doneo drugostepeno rešenje, a koja je održana dana 23.09.2020. godine i kojoj je prisustvovao branilac maloletnica, iako je u tom trenutku branilac znao visinu troškova nastalih u ovom krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda rok propisan odredbom člana 262. stav 2. ZKP „najkasnije u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“ odnosi se na situaciju kada nedostaju podaci o visini troškova, a budući da je u vreme podnošenja žalbe i u vreme prisustva na sednici održanoj pred većem za maloletnike branilac maloletne sada punoletne AA i maloletne BB znao koliko iznose troškovi ovog krivičnog postupka, u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 262. stav 2 ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti njihovog branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP ocenio kao neosnovane.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić