Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV-1072/14 od 01.12.2014. godine u stavu I izreke delimično je usvojen prigovor branioca okrivljenog M.Ć., pa je ukinuto privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela koje je određeno rešenjem sudije za prethodni postupak POI.br.1/14 od 28.10.2014. godine, izmenjenim 01.12.2014. godine, i to u delu gde je od ovog okrivljenog privremeno oduzet 1) - novac koji se nalazi na računu „K. B.“ AD B. na tekućem računu broj … u iznosu od 4.954.148,98 dinara čiji je vlasnik M.Ć., a D.N. ovlašćena za raspolaganje po računu i 2) - novac koji se nalazi na računu „A.b.“ AD N. na oročenom dinarskom štednom računu broj … u iznosu od 1.250.000,00 dinara, čiji je vlasnik M.Ć. U stavu II izreke rešenja odbijen je kao neosnovan, između ostalih, prigovor branioca okrivljenog M.Ć. od 17.11.2014. godine, dopunjen 01.12.2014. godine, a koji je izjavljen protiv rešenja sudije za prethodni postupak POI.br.1/14 od 28.10.2014. godine, izmenjenog 01.12.2014. godine, u delu gde je od okrivljenog M.Ć. privremeno oduzet stan u potkrovlju- dupleks broj … pov.177,38m2 u stambenoj zgradi izgrađenoj na katastarskoj parceli broj … KO Novi Sad II, u ulici …, čiji je vlasnik M.Ć. po ugovoru overenom pred Osnovnim sudom u Novom Sadu OV br.14022/11 od 19.12.2011. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 6/15 od 29.01.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, branioca okrivljenog M.Ć. i V.R., koje su izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV-1072/14 od 01.12.2014. godine.

Branilac okrivljenog M.Ć. – advokat N.A. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 6/15 od 29.01.2015. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje ili da ga preinači na taj način što će se prema okrivljenom M.Ć. primenom odredbe člana 34. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela primeniti mera zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom, tačnije mera zabrane raspolaganja predmetnim stanom u Novom Sadu.

Dana 14.05.2015. godine branilac okrivljenog M.Ć. podneo je Vrhovnom kasacionom sudu dopunu navedenog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, dok je dopuna istog zahteva od 14.05.2015. godine neblagovremena.

Naime, branilac okrivljenog M.Ć. zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da nije zakonit pravni zaključak Apelacionog suda u Novom Sadu da se na imovinu stečenu tokom 2007. godine, a što je pre izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni osnovano sumnjiv (tokom aprila 2008. godine), može primeniti mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, a koja mera je određena Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dakle ukazuje se da je sud prilikom donošenja odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela povredio zakonske odredbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 25. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 32/2013) (u daljem tekstu: ZOIPKD) su propisani uslovi za privremeno oduzimanje imovine i to tako što je potrebno da se kumulativno ispune četiri uslova, a to su da postoji osnovana sumnja da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. tog zakona, da postoji osnovana sumnja da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela, da vrednost imovine iz tačke 2. ovog stava prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara i da postoje razlozi koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem (član 23. stav 1.).

Odredbom člana 3. tačka 2. ZOIPKD je propisano da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, to nedvosmisleno proizilazi da vreme sticanja imovine proistekle iz krivičnog dela nije od uticaja na donošenje odluke o privremenom oduzimanju takve imovine, budući da zakonom nije propisano da između krivičnog dela za koje se vodi postupak i za koje je okrivljeni osnovano sumnjiv da ga je izvršio i sticanja navedene imovine mora postojati uzročna veza, već je u pogledu te imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje dovoljno da je njena vrednost u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, bez obzira na vreme njenog sticanja. Samim time, nižestepeni sud je u konkretnom slučaju pravilno primenio odredbu člana 25. ZOIPKD, tako da su u tom delu neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ć. u delu u kojem se ukazuje da se na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ nije mogao primeniti ZOIPKD, jer ovo krivično delo nije bilo zakonom propisano kao krivično delo 2008. godine, kada je okrivljeni po optužnom aktu javnog tužioca navodno izvršio to krivično delo, već je tada bilo propisano krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. I ovim navodima zahteva branioca okrivljenog se zapravo ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, odnosno da je sud svojim odlukama povredio napred navedene zakonske odredbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani iz razloga što je radnja izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012) sadržana u radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 ... 72/2009), a koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je osnovano sumnjiv da ga je izvršio. U načelu pitanje postojanja pravnog kontinuiteta između navedenih krivičnih dela rešeno je u sudskoj praksi Vrhovnog kasacionog suda kroz više odluka donetih povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, između ostalih i presudama Kzz 384/2014 od 08.05.2014. godine, Kzz 460/2014 od 21.05.2014. godine (koje presude su dostupne licima koja imaju pravni interes). Na pitanje da li u predmetnom postupku postoji pravni kontinuitet između krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a koje krivično delo se okrivljenom stavlja na teret u ovom postupku, u konkretnom slučaju odgovoriće sud sa ostalim pravnim pitanjima koje rešava u redovnom krivičnom postupku.

Imajući u vidu prelazne i završne odredbe, tačnije član 81 ZOIPKD, kao i da se odredbe tog zakona primenjuju na krivično delo iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i na krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (član 2. stav 1. tačka 5) i 8) ZOIPKD), to je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen zakon i to odredbe člana 25. ZOIPKD.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je sud pogrešno zaključio da se asignacija smatra plaćanjem tj. ispunjenjem obaveze, umesto promene dužnika u obligacionom odnosu, te ukazujući da je trebalo izvršiti ekonomsko-finansijsko veštačenje i utvrditi koliki je iznos novca na ime predmetnog pravnog posla bio prenet na račun „K.“ i koliko je „K.“ utrošila na ime izvršenja tog pravnog posla, kao i kada je predmetni stan plaćen, branilac okrivljenog u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti od 14.05.2015. godine je neblagovremena.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom M.Ć., prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 6/15 od 29.01.2015. godine uredno dostavljeno dana 24.03.2015. godine, a da je njegov branilac – advokat N.A. podneo sudu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 14.05.2015. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ć. od 14.05.2015. godine odbacio kao neblagovremenu, jer je podneta nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjem nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ć. - advokata N.A., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog M.Ć. odbio kao neosnovan, dok je dopunu istog zahteva od 14.05.2015. godine na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremenu.

Zapisničar-savetnik                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                           Nevenka Važić, s.r.