U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dubravke Dajmanović, predsednika veća, Milene Rašić, Dragana Aćimovića, Radmile Dragičević Dičić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Darka Komnenića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 1107/19 od 12.02.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 311/21 od 07.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 11. maja 2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Darka Komnenića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 1107/19 od 12.02.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 311/21 od 07.09.2021. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 1107/19 od 12.02.2021. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, za koje delo joj je primenom odredaba članova 64. i 66. KZ izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom okrivljena je obavezana da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka – nagrade veštaku plati Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu iznos od 9.600,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 311/21 od 07.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 1107/19 od 12.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Darko Komnenić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane presude preinači.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zatheva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA – advokat Darko Komnenić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, koje je okrivljenoj stavljeno na teret, ogleda u navođenju nadležnog organa, dovođenjem u zabludu, da overi nešto neistinito u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi, a što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, pa kako Katastar nepokretnosti u Zemunu ne obavlja overu isprava iz sadržaja, pri činjenici da je okrivljena izvršila samo overu fotokopije spornog ugovora, i to po formi, a ne po sadržini, to prema stavu branioca u radnjama okrivljene nema bitnih elemenata krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnim presudama oglašena krivom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani.

Naime, izreka prvostepene presude sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, i to kako subjektivne, tako i objektivne elemente tog dela, imajući u vidu da je okrivljena podnela prijavu kojom traži uknjižbu prava svojine na stanu u ulici ... i dostavila overenu fotokopiju ugovora o kupoprodaji navedenog stana, i pored toga što sa BB nikada nije zaključila ugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti, na koji način je dovela u zabludu službenike nadležnog organa – Republički geodetski zavod, Službu za katastar nepokretnosti Zemun, da je titular prava svojine na predmetnom stanu i navela ih na ovaj način, da u javnoj ispravi – rešenju Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Zemun broj ../2016 od 09.06.2016. godine overe neistinitu činjenicu da je okrivljena kupila predmetni stan na osnovu navedenog ugovora o kupoprodaji i da joj dozvole upis prava svojine u listu nepokretnosti, nakon čega je nadležni organ na osnovu ovako donetog rešenja u javnoj knjizi – katastru nepokretnosti u listu nepokretnosti za navedeni stan upisao okrivljenu kao nosioca prava svojine na nepokretnosti.

Za postojanje krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ, neopohodno je da neko lice dovođenjem u zabludu, navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, pa kada se imaju u vidu detaljno opisane radnje okrivljene u izreci prvostepene presude u vezi sa načinom na koji je dovela u zabludu nadležni organ u Službi za katastar nepokretnosti Zemun, i navela ga da u listu nepokretnosti izvrši promenu nosioca prava vlasništva, što je i htela, pri čemu je bila svesna da je njeno delo zabranjeno, to su suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnjama okrivljene ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašena krivom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu ocenio neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da okrivljeni, preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko je u prvostepenom i u postupku pred žalbenim sudom povređen zakon, i to član 74. član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene, samo formalno navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok s tim u vezi u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da okrivljena AA i BB nisu zaključili ugovor o kupoprodaji sporne nepokretnosti, da veštak nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da li je pečat autentičan ili ne i da fotokopija ugovora nije bila podobna za veštačenje, te da je sud angažujući Natašu Dabetić Kirst u svojstvu veštaka povredio odredbu člana 114. stav 3. ZKP, iznoseći pri tome sopstvenu ocenu dokaza, te ističe da u pobijanoj presudi nedostaje obrazloženje u vezi sa bitnim obeležjima predmetnog krivičnog dela, odnosno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić