Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno izjavio branilac okrivljenog N.Š., advokat M.M., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog N.Š., smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog N.Š. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je sud morao da iz spisa predmeta izdvoji dokaze – iskaze pojedinih osumnjičenih date u policiji, jer zapisnike o saslušanju ovih osumnjičenih nisu potpisala sva lica koja su im prisustvovala, te ovi osumnjičeni nisu u smislu člana 13. tada važećeg ZKP bili poučeni i upozoreni o svojim pravima.

Imajući u vidu da u zahtevu nije precizno označeno koje zapisnike o saslušanju osumnjičenih u ovom postupku je trebalo izdvojiti kao nezakonit dokaz, te kako je zahtev za zaštitu zakonitosti preko branioca podneo samo okrivljeni N.Š., to se ovaj sud ograničio samo na ispitivanje zakonitosti odbrane ovog okrivljenog date na zapisniku o njegovom saslušanju u policiji, uz primenu člana 604, ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/2014).

S tim u vezi, a kako je iz spisa predmeta utvrđeno, prilikom saslušanja osumnjičenog N.Š., sačinjen je zapisnik MUP RS PU Smederevo Ku 304/06 od 26.12.2006. godine iz kog proizilazi da je osumnjičeni prilikom saslušanja imao branioca i da je poučen „o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja“, te je po oceni ovog suda, odbrana okrivljenog N.Š. data na navedenom zapisniku dokaz koji je pribavljen u skladu sa tada važećim ZKP, s obzirom na to da je okrivljeni imao branioca koji je stručno lice i da je poučen „o svojim pravima u krivičnom postupku“, a što ukazuje na to da su mu prilikom saslušanja u policiji njegova prava propisana tada važećim članom 13. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.58/2004... 72/2009) bila poznata. Ovo naročito imajući u vidu da je okrivljeni N.Š. tom prilikom iskoristio svoje pravo da se brani ćutanjem i da je predmetni zapisnik potpisao bez primedbi. Ovaj sud je imao u vidu da u navedenom zapisniku nema potpisa zapisničara, ali nalazi da je to tehnički propust koji ne utiče na zakonitost odbrane okrivljenog N.Š. date na navedenom zapisniku, budući da je isti potpisan od strane ovlašćenog službenog lica, koje je diktiralo sadržinu zapisnika.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti u vezi istaknute povrede zakona iz člana 438 stav 2. tačka 1) ZKP navodi i to da su sudovi morali iz spisa predmeta da izdvoje naredbu istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kri 65/06 od 09.11.2006. godine, jer se ista ne odnosi na predmet optuženja okrivljenog Đ.R., a na osnovu te naredbe su prisluškivane i supruge okrivljenih M. i R., koje su bile svedoci u ovom krivičnom predmetu, zbog čega branilac smatra da su pobijane presude zasnovane na nezakonitom dokazu.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su u ovom postupku izdate dve naredbe istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kri 65/06 od 09.11.2006. godine, koje su u svemu izdate u skladu sa tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, pa su, po oceni ovog suda, transkripti razgovora sa brojeva telefona koji su bili predmet nadzora po navedenim naredbama u tom smislu zakonit dokaz, pri čemu je bez uticaja činjenica da se navedene naredbe ne odnose na period iz optuženja protiv okrivljenog Đ.R., već na period od dva meseca posle toga, kao i to da su osim okrivljenih u ovom postupku i druga lica vodila komunikaciju preko telefonskih brojeva koji su po naredbama suda nadzirani, zbog čega u spisima predmeta postoje i transkripti njihovih razgovora.

Pored toga, branilac ističe i to da sudovi u pobijanim presudama kao dokaz nisu mogli da koriste izveštaj Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu broj 79/1 od 15.02.2008. godine, jer navedena ustanova nema kvalifikacije i ne nalazi se na spisku stalnih sudskih veštaka iz oblasti koju je „navodno obradila“, te izveštaj ove ustanove po oceni branioca nema nikakvu dokaznu snagu, zbog čega branilac smatra da su i u tom smislu pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda su neosnovani, iz razloga što je izveštaj Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu sud pribavio u skladu sa odredbama člana 114. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, pri čemu, sud nije u obavezi da veštačenje poveri veštaku, odnosno ustanovi koji se nalaze na spisku stalnih sudskih veštaka, kako to pogrešno zaključuje branilac okrivljenog, a da li će prihvatiti dati nalaz i mišljenje, to je pitanje ocene dokaza.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog N.Š. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da nakon ukidanja prvostepene presude u ponovnom postupku veće nije preslušalo transkripte telefonskih razgovora, a što je suprotno članu 405. ZKP. Takođe, ističe i povredu zakona iz člana 428. stav 2. ZKP, navodeći da je ova povreda zakona učinjena u prvostepenom i drugostepenom postupku, te da je povređena i odredba člana 608. ZKP, jer se prvostepeni sud nakon stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku ponašao kao da taj zakon nije stupio na snagu, nije održao pripremno ročište i primenjivao je odredbe zakonika koji je prestao da važi. Nadalje, branilac ističe i to da Viši javni tužilac u Smederevu nije naveo razloge iz kojih dokaza se utvrđuju koje činjenice, a na koji način je po oceni branioca došlo do povrede člana 15. stav 2. ZKP. Takođe, branilac navodi da je tokom postupka povređen i član 16. st. 4. i 5. ZKP, jer sudovi nisu zasnovali presudu na činjenicama u čiju izvesnost su uvereni, te je u sumnji trebalo da reše u korist okrivljenih. Iz svih iznetih razloga, branilac smatra da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, jer sud u toku glavnog pretresa je nepravilno primenio, odnosno nije primenio navedene odredbe ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz čl. 15. st.2, 16. st. 4. i 5, 405, 428. st. 2., 438. st. 2. tačka 3) i 608. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.Š. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je pobijanim odlukama prekoračena optužba, ali u zahtevu ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, zbog čega je ovaj sud ocenio da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.