Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž. 1. br. 974/18 od 03.12.2018. godine usvojena je žalba drugookrivljenog i u odnosu na istog odbijena optužba, dok su žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca, odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u neprinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA i to:

-advokat Zoran Saveljić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak;

-advokat Sreten Milovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-advokat Dragan Subašić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i u odnosu na okrivljenog AA donese oslobađajuću presudu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da pobijanu drugostepenu presudu ukine i vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Saveljić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u predmetnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i u tom smislu, kao nezakonit dokaz označava iskaz svedoka BB, ističući da se ovaj svedok u postupku koristila pravom iz člana 94. ZKP, jer je supruga okrivljenog VV i koja je u postupku, koristeći se pravom iz člana 94. ZKP oslobođena od dužnosti svedočenja to svoje pravo i iskoristila, kao i na odbrani drugookrivljenog VV, koji se izjašnjavao o činjenicama koje je saznao od lica koje je oslobođeno dužnosti svedočenja – napred navedenog svedoka BB, odnosno iznoseći svoja posredna saznanja dobijena od privilegovanog svedoka, koji je pravo da ne svedoči i iskoristio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac advokat Zoran Saveljić ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani pet, stav tri i strani šest stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog advokat Zoran Saveljić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer krivična dela primanja mita, po opredeljenoj radnji u izreci presude nisu krivična dela zato što: pružanje zdravstvene usluge ne predstavlja javno ovlašćenje lekara; lekar koji pruža zdravstvenu uslugu nema svojstvo odgovornog lica; primanje mita spada u krivična dela protiv službene dužnosti; izvršilac tog krivičnog dela ima svojstvo službenog ili odgovornog lica. Dalje navodi da delatnost AA, njegovo pružanje zdravstvene usluge ne može da se podvede pod javno ovlašćenje, a zbog čega on nema svojstvo odgovornog lica, tako da njegovo delovanje ne predstavlja krivično delo.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda napred navedeni navodi su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Okrivljeni kao lekar ... je obavljao navedene poslove u pravnom licu – Kliničkom centru u ... na Klinici za ... pri čemu je istovremeno Klinički centar kao pravno lice vršio i određena javna ovlašćenja što proizilazi iz činjenice da je to javna ustanova koja je utvrđena zakonom, odnosno da je javna služba koja obavlja delatnost kojom se obezbeđuju i ostvaruju prava građana na zdravstvenu zaštitu.

Odredbom člana 112. stav 5. KZ propisano je da se odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.

Okrivljenom AA stavljeno je na teret da je kao odgovorno lice doktor medicine, specijalista Odeljenja za ... Centra za ... na Kliniku za ... KC u ... primio poklon za sebe, da u okviru svojih ovlašćenja izvrši radnju koju bi morao izvršiti.

Odredbom člana 367. stav 2. KZ propisano je da službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti kazniće se zatvorom od dve do osam godina, dok je odredbom člana 367. stav 6. KZ propisano da odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost koje učini delo iz stava 1, 2. i 4 člana 367. će se kazniti kaznom propisanom za to delo.

Imajući u vidu sve napred navedeno, da je okrivljeni obavljajući poslove lekara u zdravstvenoj ustanovi iz delatnosti tog pravnog lica, imao svojstvo odgovornog lica, te da je u tom svojstvu primio poklon za sebe da u okviru svojih ovlašćenja izvrši radnju koju bi morao izvršiti to u njegovim radnjama stoje svi bitni elementi krivičnog dela primanje mita iz čl. 367. st. 6. u vezi st. 2. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom, koja je potvrđena u odnosu na ovog okrivljenog drugostepenom presudom. Samim tim se neosnovano podnetim zahtevom ukazuje na povredu zakona iz čl. 439. tač. 1. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač1) do 3), član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP.

Kako iz spisa predmeta i to iz povratnice za lično dostavljanje prizilazi da je okrivljeni AA pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu 12Kž1 974/18 od 03.12.2018. godine, primio lično dana 04.01.2019. godine, te da je branilac okrivljenog AA advokat Sreten Milovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 08.02.2019. godine, a branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Subašić dana 06.02.2019. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog AA, advokata Sretena Milovanovića i advokata Dragana Subašića, ocenio kao neblagovremene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u delu u kojem je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Sretena Milovanovića i advokata Dragana Subašića, odbacio kao neblagovremene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić