Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u konkretnom slučaju nisu ostvarena obeležja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b KZ, uz obrazloženje da se vršenje sudijske funkcije ne može obavljati van zgrade suda, s obzirom da sudija vrši sudijsku funkciju u zgradi suda u toku radnog vremena.

Krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije, ili advokatske službe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Objektivna obeležja se odnose na radnju izvršenja, koja se sastoji u tome što je okrivljeni u sudskoj jedinici Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, pod dejstvom alkohola, uvredom, drskim i bezobzirnim ponašanjem ometao sudiju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u sudskoj jedinici u Irigu, u vršenju sudijske dužnosti, a tako i subjektivna, koja se odnose na njegovu sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima koja ja bila umanjena, ali ne u bitnom stepenu, pri čemu je okrivljeni bio svestan zabranjenosti svog dela.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da sudija nije obavljala sudijsku dužnost u vreme opisano u izreci presude, jer obavljanje sudijske dužnosti podrazumeva postupanje sudije u sudnici i sudijsku aktivnost mimo sudnice, odnosno povodom obavljanja poslova sudije, kao što je to i drugostepeni sud u svojoj presudi naveo.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističući da u konkretnom slučaju nisu ostvarena obeležja krivičnog dela ometanja pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je zakon povređen na štetu okrivljenog iz razloga propisanih članom 170. stav 4. KZ, mada krivično delo iz člana 170. KZ nije ni bilo predmet krivičnog postupka. Branilac ukazuje da reči koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenoj – sudiji, nisu date u nameri omalovažavanja postupajuće sudije, već u odbrani svog prava, odnosno zaštite opravdanih interesa oko preuzimanja predmetnog ostavinskog rešenja. Na ovaj način branilac polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznosi sopstvenu ocenu dokaza i zaključaka i pravne kvalifikacije krivičnog dela, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, na koji način branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda, jer povrede zakona iz člana 440. ZKP, nisu povrede propisane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nade Jovelić, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić