Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4367/13 od 13.03.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.S. i potvrđena presuda Višeg suda u Čačku K 51/12 od 08.07.2013. godine.

Branilac okrivljenog M.S., advokat M.D., u smislu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 3. ZKP-a podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim većem, te da odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti advokata M.D. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. navedene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a - da se iste zasnivaju na nedozvoljenom dokazu, sa obrazloženjem da se prema okrivljenom nisu mogle sprovoditi posebne odredbe o postupku za krivično delo organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela, jer je okrivljeni M.S. pravnosnažno osuđen za radnje koje je vršio samostalno, a ne u sastavu grupe ili organizovane kriminalne grupe. Odbrana smatra da je „saradnik policije“ M.Đ., otac S.Đ., rukovođen time da mu je sin dugotrajni zavisnik od opojne droge, policiji dostavio sinovljev mobilni telefon, čime je taj telefon stavio u službu simulovanog pravnog posla, jer su tim telefonom, radnici policije slali SMS poruke okrivljenom M.S. Dakle, po stavu odbrane, „predkrivični postupak je sproveden i iniciran od strane radnika kriminalističke policije PS Gornji Milanovac, a na osnovu pribavljanja dokaza kroz sprovođenje radnji simulovanog pravnog posla“.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud, ove navode ocenjuje kao neosnovane, jer je svedok M.Đ. proveravajući SMS poruke na mobilnom telefonu svog sina S.Đ. pročitao SMS poruku koju je njegov sin S.Đ. poslao (sa svog mobilnog telefona na mobilni telefon za koji je kasnije tokom postupka utvrđeno da je koristio okrivljeni M.S.) sa sadržajem: „Brate u frci sam, imaš li“, a zatim je kao odgovor na tu SMS poruku (sa mobilnog telefona za koji je kasnije tokom postupka utvrđeno da je koristio okrivljeni M.S.) pročitao SMS poruku sa sadržajem: „Imam, na poslu sam“. Nakon što je svedok M.Đ. pročitao navedene SMS poruke, koje su ga uznemirile jer je iz njih zaključio da njegov sin S.Đ. ponovo koristi opojne droge, kao odgovor na pročitane SMS poruke koje su u stvari predstavljale inicijalne SMS poruke za sve što se kasnije dogodilo, usledilo je slanje SMS poruka koje odbrana osporava kao nedozvoljeni dokaz. Sva dalja telefonska SMS komunikacija ostvarena je između navedenih - istih telefonskih brojeva - pretplatnika, kao i prethodna komunikacija koju je pročitao svedok M.Đ.

Dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijane pravnosnažne presude se ne zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a ne mogu zasnivati, odnosno u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a. Ovo tim pre, što je posebna dokazna radnja - „simulovani poslovi“ propisana čl. 174-177. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 45/13) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle, ne u vreme kada je sproveden prvostepeni krivični postupak.

Osim toga, ovi navodi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., su neosnovano isticani u postupku po redovnom pravnom leku, te ovaj sud prihvata razloge koje je, vezano za iste navode dao žalbeni sud, u presudi na strani 4 i 5, te na njih upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović, s.r.