Prema okrivljenom VV, shodno odredbi člana 85. KZ izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti – policijskih službenika u trajanju od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude.

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime sudskog paušala iznos od po 5.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1260/24 od 28.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu, okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata Zorana Perovića, branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Dobrosavljevića i branioca okrivljenog BB, advokata Miloša Tipsarevića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 br. 26/24 od 02.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, podneli su branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Dobrosavljević i branilac okrivljenog BB – advokat Miloš Tipsarević, sa predlogom iste sadržine, da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude, utvrdi povredu zakona i donese oslobađajuću presudu, kao i da okrivljene i branioce obavesti o sednici veća povodom zahteva.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Dobrosavljević, ne numeriše navedenu povredu, za razliku od branioca okrivljenog BB – advokata Miloša Tipsarevića, navodima da nisu opisane radnje okr. BB, kao službenog lica a kojim radnjama je izvršio službena ovlašćenja, odnosno da nedostaje opis službenih ovlašćenja – upozorenja i naređenja, propisanih članom 72., 73. i 74. Zakona o policiji. Pored toga nije opisana ni posledica krivičnog dela – pribavljena korist za okr. AA, odnosno na koji način je pribavljena i u čemu se ona sastoji, te da li se radi o običnoj ili imovinskoj koristi. Takođe u opisu krivičnog dela u stavu II izreke presude, nije opisana posledica krivičnog dela, kao ni postojanje umišljaja, u smislu člana 14. stav 2. KZ.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi su neosnovani.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štetu ili se može ogledati u težoj povrediti prava drugog.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ u vezi čl. 34. i 61. KZ, jer je u vreme i u mestu bliže označenom u stavu I izreke presude ....“ u stanju uračunljivosti, svesni svog dela čije izvršenje su hteli, svesni zabranjenosti svog dela i to okr. AA sa umišljajem podstrekao okr. BB da kao službeno lice iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja okr. AA pribavi kakvu korist, na taj način što je okrivljeni BB postupajući kao službenik PS Stari grad, a po nalogu za izvršenje službenog zadatka broj 001674 po zahtevu okrivljenog AA iskoristio svoja službena ovlašćenja i to upozorenje i naređenje koja su propisana članovima 72., 73 i 74 Zakona o policiji, pa je sa područja ulice Knez Mihajlove, ul.Sremske i ul. Terazije primenom tih ovlašćenja udaljavao lica koja su okrivljenom AA bili konkurencija, odnosno koji su kao i okrivljeni AA na području navedenih ulica, kod prodavnice „Max Mara“, obmanjivali građane prilikom brojanja novca prilikom nelegalen kupovine – prodaje deviza, čime bi okrivljenom AA omogućio da nesmetano nastavi sa preduzimanjem navedenih radnji kojima je sticao imovinsku korist“. Ovakvim opisom radnje krivičnog dela, jasno je određeno iskorišćavanje službenih ovlašćenja i navedeno koja su to ovlašćenja, kao oblik zloupotrebe službenog položaja, kao i posledica – koja se sastoji od boljeg položaja i eliminisanja konkurencije čime je okr. AA doveden u situaciju lakšeg sticanja veće koristi.

I u odnosu na krivično delo opisano u stavu II izreke presude „u stanju uračunljivosti, svesni svog dela čije izvršenje su hteli, svesni zabranjenosti svog dela i to okr. AA sa umišljajem podstrekao okr. VV da kao službeno lice, policijski službenik PS Savski venac, raspoređen na radnom mestu u Direkciji policije, Policijska uprava za Grad Beograd, PS Savski venac na radno mesto policajac I – u činu vodnika policije, iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavi kakvu korist okrivljenom AA, na taj način što je okrivljeni VV, kao vodnik patrole u PS Savski venac, u navedenom periodu, na zahtev okrivljenog AA, pribavio lične podatke i podatke o prebivalištu GG koja je dana 20.01.2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv okr. AA zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ koja je u PS Savski venac zavedena pod brojem Ku 984/20, koje podatke je saopštio okrivljenom AA i na taj način omogućio okrivljenom AA da dođe u kontakt sa GG i na istu nedozvoljeno utiče kako bi odustala od podnete krivične prijave i od dokazne radnje prepoznavanja okrivljenog AA koja je u navedenom periodu bila zakazana u PS Savski venac.“ I u ovom delu je eksplicitno navedeno iskorišćavanje službenog položaja suprotno njegovoj zakonskoj svrsi – nedozvoljeno pribavljanje i saopštavanje podataka osobi koja nema zakonski osnov za raspolaganje tim podacima, a radi koristi za tu osobu – okr. AA, da vršenjem pritiska na drugo lice omogući za sebe povoljniji položaj u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz stava I izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 34. i 61. KZ zbog koga je okr. AA oglašen krivim i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ zbog koga je okrivljeni BB oglašen krivim i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenih, okr. BB iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja kao policijskog službenika PS Stari grad, a po nalogu za izvršenje službenog zadatka (upozorenje i naređenje - Zakon o policiji), udaljavanjem lica koja su nelegalno kupovala – prodavala devize, a na koje radnje ga je podstrekao okr. AA i na koji način je pribavio drugom fizičkom licu korist - okr. AA, imovinsku korist udaljavajući lica koja su mu bila konkurencija i omogućavanju okrivljenom da se nesmetano bavi nelegalnom kupovinom – prodajom deviza, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koje uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Takođe, u stavu II izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 34. KZ zbog koga je okr. AA oglašen krivim i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ zbog koga je okrivljeni VV oglašen krivim i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenih, okr. VV iskorišćavanjem svog službenog položaja kao policijski službenik PS Savski venac, u činu vodnika policije, a na zahtev okr. AA, pribavio lične podatke lica GG koja je prethodno podnela krivičnu prijavu protiv okr. AA zbog krivičnog dela prevara iz čl.208. KZ, a na koje radnje ga je podstrekao okr. AA i na koji način je pribavio drugom fizičkom licu korist - okr. AA, omogućivši mu kontakt i uticaj na navedeno lice, a sve zbog postojanja krivične prijave, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koje uključuje i svest o zabranjenosti dela.

U konkretnoj situaciji u obe radnje opisane u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je podstrekavao policijske službenike, a njegovo postupanje, kao i policijskih službenika – službenih lica okr. BB i okr. VV, koji su iskorišćavali svoj položaj i ovlašćenja koja imaju u skladu sa Zakonom o policiji je bilo u uzročnoj vezi sa posledicom – pribavljenom koristi (u prvoj situaciji imovinskoj, kupovini i prodaji nelegalnih deviza i otklanjanju konkurencije, a u drugoj situaciji neimovinskoj, a koja se ticala vođenja krivičnog postupka i uticaj na svedoka). U obe situacije su policijski službenici postupili protivno interesima policijske službe i zakonskim ovlašćenjima koja imaju i po kojima postupaju u obavljanju službenih zadataka, pa su suprotini navodi zahteva branilaca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Dobrosavljevića i branioca okrivljenog BB – advokata Miloša Tipsarevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog BB – advokat Miloš Tipsarević, u podnetom zahtevu, iako ne numeriše ističe i bitnu povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je sud prekoračio optužbu izmenom radnje izvršenja, tako što je radnja opisana trajnim glagolom umesto svršenim „udaljio – udaljavao“, na koji način se utiče na više krivičnopravnih instituta, vreme izvršenja radnje ili institut produženog trajanja krivičnog dela. Po navodima branioca okrivljenog, bitan element činjeničnog opisa radnje je vreme izvršenja dela, odnosno koji je to trenutak kada je okrivljeni primenio svoja ovlašćenja prema nepoznatim licima, odnosno sud je bio dužan da bliže odrediti vreme izvršenja krivičnog dela.

Okolnosti iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB – advokat Miloš Tipsarević, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude Kž1 1260/24 od 28.01.2025. godine, na strani 5 u trećem stavu dao dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i, u smislu člana 492. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, branioci okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 460. ZKP, člana 437. tačka 2) ZKP, člana 428. stav 8) ZKP, člana 16. stav 5. ZKP.

Takođe, branioci ističu da tokom postupka nije dokazan umišljaj na strani okrivljenih, da nije precizno određeno vreme izvršenja krivičnih dela, kao i da je terminologija koju sud koristi pogrešna, odnosno ako se radi o trajnom glagolu da se okrivljeni „udaljavao“ u tom slučaju je okrivljeni više puta iskoristio službena ovlašćenja, te polemiše sa činjeničnim utvrđenjima, izvedenim dokazima, iskazom svedoka DD, kao i verodostojnošću izveštaja o sadržaju komunikacije, na koji način branioci ističu povredu odredbe iz člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 460. ZKP, člana 437. tačka 2) ZKP, člaan 428. stav 8) ZKP, kao i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković