Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Jovana Nešić Ličanin, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i 2) i člana 462. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Osnovnog suda u Vranju K.br.262/13 od 01.12.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 205/2018 od 28.02.2020. godine tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili odbiti optužbu zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom prekršio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog propisano odredbom člana 453. ZKP, iz razloga jer je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi branioca okrivljene, a protiv koje je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o kazni, izmenio presudu na štetu okrivljene i to utvrđivanjem u činjeničnom opisu krivičnog dela nove činjenice koja je nepovoljnija za okrivljenu od one koja je bila utvrđena u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a što je po braniocu od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela. Kao izmenu na štetu okrivljene branilac navodi da je okrivljena ranije ukinutom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vranju K.br.748/10 od 20.05.2011. godine oglašena krivom da je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ izvršila u svojstvu odgovornog lica, dok je u ponovljenom postupku okrivljena pravnosnažno oglašena krivom da je postupala kao službeno lice (kako joj je to stavljeno na teret izmenjenom optužbom javnog tužioca nakon ukidanja ranije prvostepene presude), a što je po stavu branioca teže svojstvo, odnosno pravni položaj. Branilac ovaj svoj stav obrazlaže time da je od dana 15.04.2013. godine, kada su stupile na snagu izmene i dopune Krivičnog zakonika, okrivljena kao odgovorno lice mogla biti oglašena krivom samo za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ koje je s obzirom na visinu zaprećene kazne zatvora do 5 godina lakše krivično delo od krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. KZ za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju do 8 godina.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljene AA ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije. Naime, ranije ukinutom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vranju K.br.748/10 od 20.05.2011. godine, okrivljena AA je bila oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i 1. KZ i bila joj je izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 3 (tri) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u ponovljenom krivičnom postupku okrivljena je pravnosnažno oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 (dve) godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dakle u ponovljenom postupku okrivljena nije oglašena krivom za teže krivično delo, niti joj je izrečena teža krivična sankcija, već suprotno izrečena joj je uslovna osuda sa kraćim vremenom proveravanja.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena jer je podneskom KT.br.926/08 od 05.03.2014. godine javni tužilac izvršio izmenu optužnog akta i to tako što je okrivljenoj stavio na teret da je postupala u svojstvu službenog lica, a što je po stavu branioca teži pravni položaj od onoga koji joj je stavljen na teret prvim optuženjem javnog tužioca - da je postupala kao odgovorno lice, te je na štetu okrivljene izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani. Ovo sa razloga jer kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle kako istu čini sud time što protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP presudom prekoračuje optužbu javnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili(i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljene, a kako u konkretnom slučaju branilac okrivljene u podnetom zahtevu uopšte ne ukazuje na koji način je to sud prekoračio optužbu, već ukazuje samo na izmene optužnog akta koje je vršio javni tužilac i da je ova povreda učinjena od strane javnog tužioca, to su kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da se u radnjama okrivljene AA opisanim u izreci presude mogu steći samo zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ. Ovaj svoj stav branilac okrivljene obrazlaže time da okrivljena nema svojstvo službenog lica, već može imati jedino svojstvo odgovornog lica u smislu člana 112. stav 5. KZ pošto ona kao direktor Apotekarske ustanove Vranje koja komercijalno posluje vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica. Da bi lice u ustanovi shodno odredbi člana 112. stav 3. tačka 3) KZ imalo svojstvo službenog lica njemu mora da je povereno vršenje javnih ovlašćenja prilikom odlučivanja o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu, a okrivljenoj kao direktoru Apotekarske ustanove Vranje ni jednim zakonskim aktom nije bilo povereno vršenje javnih ovlašćenja, niti je ona u konkretnom slučaju zaključivanjem spornog komercijalnog ugovora odlučivala o pravima, obavezama ili interesima lica ili o javnom interesu, zbog čega je, po stavu branioca, okrivljena pravilnom pravnom kvalifikacijom mogla biti oglašena krivom samo za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ, a za koje krivično delo je protekom 10 godina od vremena izvršenja krivičnog dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to u toku žalbenog postupka 2018. godine, a što je drugostepeni sud trebalo da konstatuje i da prema okrivljenoj odbije optužbu, čime branilac okrivljene ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su ocenjeni kao neosnovani, obzirom da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci presude i to da je okrivljena AA kao službeno lice, u svojstvu direktora Apoteke Vranje, iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavila imovinsku korist agenciji „Aktor“ iz Vranja u iznosu od 850.00,00 dinara, a u vreme, u mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom. Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okrivljena je imala svojstvo službenog lica u smislu odredbe člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, obzirom da je kao direktor Apotekarske ustanove Vranje, čiji je osnivač Skupština grada Vranje, a kojoj ustanovi je povereno vršenje javnih ovlašćenja, zaključenjem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa agencijom „Aktor“ iz Vranja odlučivala o javnom interesu, tačnije o trošenju budžetskih sredstva, a pravilno trošenje budžetskih sredstava je javni interes.

Imajući u vidu da je sud pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljene AA, bliže opisane u izreci pravnosnažne presude, kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a kako joj je to stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, a ne kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ, kako to smatra branilac okrivljene, te za isto okrivljenu pravnosnažno oglasio krivom, to su stoga neosnovani i navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene uopšte ne daje razloge zbog čega su konkretno pisani dokazi, iskazi svedoka i nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke dokazi na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati pobijana pravnosnažna presuda, već obrazlažući navedenu povredu branilac samo navodi da ovi dokazi ne predstavljaju relevantne dokaze i u biti osporava ocenu suda o prihvatljivosti navedenih dokaza i polemiše sa činjeničnim zaključcima nižestepenih sudova utvrđenim na osnovu tih dokaza, a pre svega sa zaključcima suda vezano za pribavljanje imovinske koristi agenciji „Aktor“ iz Vranja, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem branioca da delo za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom nije krivično delo jer sud iz izvedenih dokaza koji u potpunosti potvrđuju odbranu okrivljene nije utvrdio postojanje protivpravnosti u radnjama okrivljene, kao i da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja sud trebalo da odredi izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka informativnih tehnologija - programera koje je tokom postupka predlagala odbrana, a iz razloga jer ovi navodi u suštini predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza. Osim toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 462. stav 3. ZKP, jer nije u ponovljenom postupku izveo sve procesne radnje i raspravio sva sporna pitanja na koja mu je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci kojom je ukinuo raniju prvostepenu presudu, obzirom da to nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene odnosno njenog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) i člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Jovane Nešić Ličanin, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić