.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 490/2014
22.05.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević- Tomić, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog M.V., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 2. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.V., advokata I.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.6894/12 od 10.02.2014. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br.202/14 od 08.04.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 22.05.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.6894/12 od 10.02.2014. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br.202/14 od 08.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.6894/12 od 10.02.2014. godine okrivljeni M.V. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Navedenom presudom na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ prema okrivljenom M.V. izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''D'' kategorije u trajanju od 6 meseci, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni M.V. je oslobođen dužnosti da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušal i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.202/14 od 08.04.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.V. advokata I.M., a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.6894/12 od 10.02.2014. godine potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog M.V., advokat I.M. zbog povreda zakona iz člana 4, 42, 45, 54, 64, 65, 97, 99. 100, 297. stav 2. i 3, 289. stav 2. i 3, 297. stav 5. KZ i člana 99. i 124. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u korist optuženog ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odredi odlaganje izvršenja prvostepene presude.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.V. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog na podnošenje zahteva zbog povrede zakona je shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona iz člana 4, 42, 45, 54, 64, 65, 97, 99. 100, 297. stav 2. i 3, 289. stav 2. i 3, 297. stav 5. KZ i člana 99. i 124. ZKP, koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedene povrede međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, preko branioca mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.
Prema tome, povrede koje su osnov podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne mogu biti zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
