Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 15/16 od 26.02.2016. godine delimičnim uvaženjem žalbe branioca okrivljenog D.P. preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog D.P., uzimajući kao pravilno odmerene prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora iz prvostepene presude osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jedan mesec, dok su u ostalom delu žalba branioca okrivljenog i žalba punomoćnika oštećenih M.N., G.N. i D.N., odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 3. ZKP branilac okrivljenog D.P., advokat B.Đ. podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, povrede odredbe člana 54. KZ, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, te da ukine pobijane presude ili da iste preinači u korist okrivljenog prihvatajući navode iz zahteva kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog D.P., advokata B.Đ. se ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP navodima da radnja izvršenja krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi navedena u izreci prvostepene presude ne sadrži objektivne i subjektivne elemente, kako je to predviđeno odredbom člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu ocenio je kao neosnovane. Naime, prvostepeni sud je doneo pravilan pravni zaključak da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, navedenih u optužbi i izreci prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, pa su predmetne krivičnopravne radnje okrivljenog D.P., pravno kvalifikovane kao krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon, odredba člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Pravnosnažne presude se podnetim zahtevom branioca okrivljenog pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je sud odlučujući o krivičnoj sankciji povredio zakon i to odredbu o odmeravanju kazne sadržanu u članu 54. Krivičnog zakonika. Prvostepeni sud je ovu odredbu povredio, prema stavu odbrane, s`obzirom da je olakšavajuće i otežavajuće okolnosti cenio prilikom izricanja jedinstvene kazne, a ne prilikom pojedinačno utvrđenih kazni.

Međutim, mada se predmetnim zahtevom formalno ukazuje na razlog zbog koga je moguće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca – odredbu člana 439. tačka 3) ZKP, datim obrazloženjem iste povrede se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje vezano za okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, odnosno odredbu člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te o ovom delu zahteva sud nije mogao meritorno odlučivati.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                  Dragiša Đorđević, s.r.