Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 25/22 od 27.02.2023. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Petrovića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K Po3 11/22 od 03.11.2022. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest (6) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, dok mu je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim u tački 1) prvostepene presude, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 (jedanaest) meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u zadržavanju i na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana u periodu od 16.04.2020. godine do 19.03.2021. godine, i na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je obavezan da plati u roku od 60 dana od pravnosnažnosti presude, a ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenog u odnosu na krivično delo ugrožaavnje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim u tački 1) prvostepene presude, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom, okrivljeni AA je obavezan da na ime paušala drugostepenom sudu plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, kao i da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Petrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijane presude u pogledu krivičnog dela iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pobijene presude u pogledu navedenog krivičnog dela delimično ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Petrović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da se u radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni osuđen, ne stiču obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Analizirajući zakonska obeležja navedenog krivičnog dela, branilac ukazuje da iz radnji koje je okrivljeni preduzeo na svom „Facebook“ nalogu obraćajući se predsedniku Republike, čak ni posredno ne proizilazi da je okrivljeni uputio pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo predsednika Republike ili njemu bliskog lica, već se radi o nizu uvreda kao što su „umobilnik“, „marš u p.m“, „pi.ko“, „seme ti je.em u pi.ku“ i tako dalje, koje svakako predstavljaju vređanje ličnosti predsednika Republike ali ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Štaviše, u izreci presude pored navedenih uvreda navodi se da se okrivljeni predsedniku Republike obratio i rečima „Nećemo te dirati, samo siđi, uzmi svoje migrante, skini svoj 5G sistem i napusti Srbiju“. Navedene reči, prema mišljenju branioca predstavljaju zakonitu „pretnju“ primenom zakonom dozvoljenih mehanizama, kao što je, između ostalog, hapšenje, što po stavu odbrane, ne predstavlja kvalifikovanu pretnju, pa u konkretnom slučaju nema ni protivpravnosti. Osim toga, iako za postojanje navedenog krivičnog dela, nije neophodno da li će sam okrivljeni izvršiti delo kojim preti, branilac smatra da je svakako nužno sagledati i objektivne mogućnosti okrivljenog da preduzme bilo koju od navedenih radnji. U konkretnom slučaju, društveni status okrivljenog, njegove lične i porodične prilike, ne ukazuju da je reč o licu koje ima približni kapacitet da ostvari bilo kakve ciljeve usmerene na ugrožavanje društvenog poretka ili najviših nosilaca vlasti u Republici, ukazujući pored toga da su navedene uvrede zapravo bile posledica emotivnog naboja okrivljenog usled vanrednog stanja uzrokovanog epidemijom korona virusa i političke situacije u zemlji.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Petrovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, jer komentar koji je okrivljeni postavio na svom korisničkom nalogu društvene mreže, u kontekstu sa audio-vizuelnim snimkom i glasovnom porukom, kako je to sve opisano u izreci presude, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Kako su isti navodi branioca isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 4, u stavu petom i strani 5, u stavu prvom obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 25/22 od 27.02.2023. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje navoda zahteva kojima branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Petrović, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja-da li je predsednik Republike pretnje shvatio ozbiljno i da li je usled toga osećao nesigurnost, ugroženost i strah, kao ni u razmatranje ostalih navoda zahteva u kojima, suprotno činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, branilac ističe da u konkretnom slučaju nije dokazana posledica odnosno da je kod oštećenog predsednika Republike postojao osećaj ugroženosti ili straha, obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Petrovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija Sanja

Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić