Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.191/14 od 3.03.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, okrivljene J.J. i njenog branioca a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu br. 7K 8106/10 od 19.06.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene J.J., adv. B.S. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tač.1) u vezi sa stavom 2. i stavom 4. u vezi člana 439. tač.1) i 2) ZKP i predložio da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Kragujevcu br. 7K 8106/10 od 19.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.191/14 od 3.03.2014. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene J.J., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene J.J. pobija navedene pravnosnažne presude smatrajući da činjenični opis krivičnog dela iz izreke prvostepene presude ne sadrži opis ni uračunljivosti, ni svesti o zabranjenosti dela niti je presuda razumljiva u pogledu vinosti jer ne sadrži opis vinosti u odnosu na smrtnu posledicu nego samo u odnosu na povrede bez označavanja da li se radi o lakim ili teškim telesnim povredama. Smatra da usled ovih nedostataka delo za koje se okrivljena goni nije krivično delo a naročito ne ono za koje je oglašena krivom te da su stoga napadnutim presudama počinjene povrede zakona iz odredbi člana 439. tač.1) i tač. 2) ZKP.

Iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela a iz izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljena J.J., oglašena krivom što se kritičnom prilikom kao učesnik u saobraćaju na putevima upravljajući motornim vozilom, nije pridržavala saobraćajnih propisa i držala svoje vozilo na dovoljnom bočnom odstojanju od oštećenog bicikliste kojeg pretiče i time ga ugrozila u saobraćaju, iako je bila svesna da usled toga može doći do ugrožavanja javnoga saobraćaja i do nastupanja povrede nekog lica ali je olako držala da do toga neće doći ili da će posledice moći sprečiti, usled čega je prednjom desnom stranom svog vozila udarila u zadnji točak bicikla oštećenog Ž.P. a kojom prilikom je ovaj oštećeni usled udara u prednje vetrobransko staklo i pada na kolovoz zadobio brojne pa i teške telesne povrede opasne po život usled čega je i nastupila smrt oštećenog. Po nalaženju ovog suda, iako su tačni navodi izneti u zahtevu branioca da u izreci prvostepene presude u opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela nije eksplicitno navedeno da je u datoj situaciji okrivljena bila uračunljiva, neophodno je imati u vidu da se uračunljivost uvek pretpostavlja a samo u sumnji (na neuračunljivost ili smanjenu uračunljivost) utvrđuje. Stoga u konkretnom slučaju nije bilo neophodno uračunljivost okrivljene koja tokom postupka nije bila u sumnji, i označavati u opisu radnje izvršenja krivičnog dela.

Nadalje, iz navedenog opisa radnje izvršenja dela jasno proizilaze i vinost okrivljene, u obliku svesnog nehata u odnosu i na osnovno delo i na težu posledicu i svest o zabranjenosti dela. Naime, u opisu radnje izvršenja navodi se da je okrivljena bila svesna da, usled opisanog kršenja saobraćajnih propisa, može doći i do „ugrožavanja javnoga saobraćaja i do povrede nekog lica... ali je olako držala da do toga neće doći“ (dakle opisuje se svesni nehat u odnosu na osnovno delo), te da će „posledice moći sprečiti“ a koje posledice i u vidu teških telesnih povreda i smrti oštećenog Ž.P. su takođe detaljno opisane. Opisano kršenje saobraćajnih propisa te svest da usled toga mogu nastupiti i navedene posledice nesumnjivo označavaju i svest okrivljene o zabranjenosti svog dela a o čemu se sve izjašnjavao i Apelacioni sud u Kragujevcu odlučujući o žalbi branioca okrivljene (strana treća, pasus četvrti presude Apelacionog suda u Kragujevcu) koje razloge prihvata kao pravilne i ovaj sud i na njih, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Sledom iznetog, nalazeći da pravnosnažne presude sadrže sve elemente krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ a za koje je optužena i oglašena krivom, pa i sve elemente krivice, Vrhovni kasacioni sud nalazi da istim nije povređen zakon ni u pitanju da li je delo za koje se optužena goni krivično delo (član 439. tač.1) ZKP) ni u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tač.2) ZKP).

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, ocenivši, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, na osnovu odredbi člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.