.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 493/2016
10.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata B.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 999/11 od 08.12.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 230/16 od 25.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 10.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 999/11 od 08.12.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 230/16 od 25.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 999/11 od 08.12.2015. godine okrivljeni S.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja se neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan da naknadi sudski paušal i troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude te je obavezan da oštećenom preduzeću „M.p.“ AD naknadi štetu, kao u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 230/16 od 25.02.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog S.M. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 999/11 od 08.12.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog S.M., advokat B.L., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti „iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 3. ZKP, te članom 485.stav 4. u vezi sa članom 439. tačka 1) ZKP“ uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.M. se ukazuje na povredu krivičnog zakona odnosno odredbu člana 439. tačka 1) ZKP koja je predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedena povreda se obrazlaže navodima da nema dokaza o postojanju namere kao neizostavnom elementu krivičnog dela pronevera; da u prvostepenoj presudi nisu navedene odlučne činjenice u pogledu oblika vinosti kod okrivljenog; da nema dokaza da je okrivljeni robu i novac prisvojio pa samim tim nisu ostvareni svi elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen i da po stavu odbrane optužba nije ponudila ni jedan validan dokaz da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo. Ovim navodima u zahtevu se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je o zahtevu odlučeno kao u izreci odluke.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
