Prema okrivljenom J.V. izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa su oduzeti predmeti bliže navedeni u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 92/14 od 21.01.2015. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog A.A., adv. J.S., žalbe branioca okrivljenog J.V., adv. V.P., a po službenoj dužnosti preinačena je presuda Osnovnog suda u Smederevu 1K 2605/10 od 19.06.2014. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Smederevu okrivljenima A.A. i J.V. izrekao uslovne osude i utvrdio svakom od okrivljenih kaznu zatvora u trajanju od po deset meseci i odredio da se iste neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne učine novo krivično delo, s tim što u slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom A.A. u izrečenu kaznu zatvora uračunaće se i vreme koje je proveo u pritvoru počev od 25.03.2009. godine od 16,30 časova kada je lišen slobode do 01.04.2009. godine, a okrivljenom J.V. počev od 24.03.2009. godine od 23,00 časova kada je lišen slobode do 01.04.2009. godine, dok je usvojena žalba branioca okrivljenog J.V., adv. V.P. i preinačena prvostepena presuda i u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, i to samo u delu oduzimanja od okrivljenog J.V. jedne boce težine oko 100 kilograma sa oznakama bliže navedenim u izreci drugostepene presude, tako što je navedena boca oduzeta od okrivljenog Z.I., dok u preostalom delu odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog A.A., adv. J.S. i okrivljenog J.V., adv. V.P., a presuda Osnovnog suda u Smederevu 1K 2605/10 od 19.06.2014. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog A.A., adv. J.S., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili pak preinači obe presude ili samo presudu Višeg suda u Smederevu Kž1 92/14 od 21.01.2015. godine i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog J.V., adv. V.P., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), 9) i 11), stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) do 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog J.V. i oslobodi ga od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.A., adv. J.S., i J.V., adv. V.P., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljeni su Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio da u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku o sednici ne obavesti javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su osnovani.

Osporavajući zakonitost pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, branioci optuženih A.A. i J.V. u zahtevu navode da se ista zasniva na transkriptima presretnutih telefonskih razgovora na kom dokazu se za krivično delo za koje je protiv okrivljenih vođen krivični postupak i doneta pravnosnažna presuda, ne može zasnivati a što je prihvatio i drugostepeni sud, osporavajući dalje pravni zaključak drugostepenog suda da se i pored toga ne radi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a jer je očigledno da bi s obzirom na druge dokaze i bez tih dokaza bila doneta ista presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepena presuda kojom su optuženi A.A. i drugi oglašeni krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika, zasnovana na sadržajima presretnutnih telefonskih razgovora između optuženih A.A., Z.I. i J.V. sa pokojnim G.R., a koji razgovori su snimljeni na osnovu naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri. Pov. br. 43/09 od 26.01.2009, 06.02.2009. i 20.02.2009. (strana 10 i 11 prvostepene presude), listinzima dolaznih i odlaznih poziva brojeva mobilnih telefona koji su koristili optuženi A. i pokojni G.R. (strana 11 prvostepene presude), nalazima i mišljenjima veštaka Z.Đ. i D.K. (strana 9 i 10 prvostepene presude) te potvrdama o privremeno oduzetim predmetima (strana 10 prvostepene presude).

Ispitujući postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a drugostepeni sud nalazi da je između ostalog prvostepena presuda zasnovana na navedenim transkriptima presretnutih telefonskih razgovora, koji dokaz se za navedeno krivično delo ne može koristiti i zbog čega se na takvom dokazu ne može zasnivati presuda, a što se po nalaženju drugostepenog suda odnosi i na listinge dolazno-odlaznih poziva, međutim smatra da imajući u vidu i druge dokaze (i to odbrane optuženih, nalaze i mišljenja veštaka, potvrde o privremenom oduzimanju predmeta i iskaz svedoka D.J.) očigledno je da bi i bez tih dokaza bila doneta ista presuda (strana 3 drugostepene presude) zbog čega izvodi pravni zaključak da navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u prvostepenom postupku nije učinjena.

Pravni zaključak drugostepenog suda da se prema odredbi člana 161. i 162. ZKP-a dokaz pribavljen tajnim nadzorom komunikacije ne može koristiti za dokazivanje krivičnog dela iz člana 246. stav 6. KZ-a već samo za krivična dela iz stava 1. i 3. istog člana, zbog čega se i radi o dokazu na kome se u konkretnom slučaju presuda nije mogla zasnivati, zasnovan je na primeni aktuelnog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRS“, broj 72 od 28. septembra 2011. godine ...). Međutim, drugostepeni sud je prema odredbi člana 604. aktuelnog ZKP-a bio dužan zakonitost radnji preduzetih pre početka primene aktuelnog ZKP-a ocenjivati po odredbama ZKP-a koji je važio u vreme preduzimanja tih radnji.

Kako je navedeni dokaz pribavljen naredbama istražnog sudije donetim u periodu od 26.01. do 20.02.2009. godine, dakle za vreme važenja Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007 i 20/2009) po kome je a prema odredbi člana 232. stav 1. tačka 3. za krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, pribavljanje dokaza nadzorom i snimanjem telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima, bilo dozvoljeno samo ukoliko se radi o delu sa elementima organizovanog kriminala, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, to je navedeni dokaz i po zakonu koji je važio u vreme njegovog pribavljanja, nezakonit.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nepravilan je pravni zaključak drugostepenog suda da navedena procesna povreda nije učinjena u prvostepenom postupku jer je očigledno da bi na osnovu ostalih dokaza i bez dokaza za koje je našao da su nezakoniti, bila doneta ista presuda. Ovo s`toga što pri oceni da li se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu tj. da li bi i bez takvog dokaza obzirom na druge dokaze očigledno bila doneta ista presuda, drugostepeni sud bez održavanja pretresa nije ovlašćen ceniti dokaze izvedene u prvostepenom postupku, već samo razloge za utvrđeno činjenično stanje. Drugostepeni sud u konkretnom slučaju čini suprotno i sopstvenom ocenom izvedenih dokaza, drugačijom od one koju je dao prvostepeni sud izvodi zaključak o relativizaciji nesumnjivo nezakonitog dokaza. Na taj način svoj zaključak o očiglednoj dovoljnosti ostalih dokaza za donošenje iste presude i pored korišćenja nedozvoljenog dokaza temelji na dokazima na kojima prvostepena presuda uopšte nije zasnovana iako je pri proceni postojanja navedene procesne povrede vezan isključivo dokazima na kojima je prvostepena presuda zasnovana.

Naime, ovakav zaključak drugostepeni sud izvodi između ostalog i iz dokaza na kojima prvostepena presuda nije zasnovana i to odbrana svih okrivljenih i iskaza svedoka D.J., koje dokaze prvostepeni sud nije prihvatio kao verodostojne i na njima nije zasnovao presudu (strana 8 i 9 prvostepene presude).

Kod činjenice da se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne može se za sada iz ostalih dokaza na kojma se ista zasniva (nalaz i mišljenje veštaka o analizi materije koja je predmet izvršenja krivičnog dela i potvrde o oduzimanju te materije) izvesti pravni zaključak o relativizaciji korišćenja nezakonitog dokaza a samim time i o nepostojanju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) KZ-a. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepena presuda zasnovana je na dokazu na kome se presuda ne može zasnivati (transkripti presretnutih telefonskih razgovora između okrivljenih i pokojnog G.R.) a iz drugih dokaza na kojima je ista zasnovana nije očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je pravnosnažne presude ukinuo u celini jer se saizvršilačke radnje ostalih osuđenih koji nisu izjavili zahteve za zaštitu zakonitosti ne mogu izdvojiti, bez štete za pravilno presuđenje.

Kako su pravnosnažne presude ukinute zbog povrede zakona i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a to ostale povrede zakona istaknute u zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao bespredmetne nisu ispitivane.

Zapisničar-savetnik                                                                   Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                             Nevenka Važić,s.r.