.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 495/2016
28.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Š., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.S., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 169/16 od 24.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.06. 2016. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Š., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 169/16 od 24.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 289/12 od 25.11.2015. godine, okrivljeni M.Š. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.05.2011. godine do 21.07.2011. godine.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove sudskog paušala i krivičnog postupka, kao u izreci presude.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 169/16 od 24.02.2016. godine odbačena je, kao neblagovremena, žalba branioca okrivljenog M.Š., advokata M.S. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 289/12 od 25.11.2015. godine.
Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 169/16 od 24.02.2016. godine, na osnovu „člana 483. stav 2. ZKP“, branilac okrivljenog M.Š., advokat M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 74. u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijano rešenje ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog M.Š., advokata M.S., izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 289/12 od 25.11.2015. godine.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu zakona odredbu člana 74. Zakonika o krivičnom postupku. Odbrana nalazi da je donošenjem pobijanog rešenja Apelacioni sud u Novom Sadu povredio pravo na odbranu okrivljenog M.Š., time što je našao da je žalba njegovog branioca, advokata M.S. neblagovremena, iako je ista izjavljena u zakonskom roku od 15 dana, koji je branilac imao nakon što mu je uručena prvostepena presuda. Ovim navodima se, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, suštinski ukazuje na povredu odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na računanje rokova, kao i druge odredbe ZKP vezane za pitanje blagovremenosti i dozvoljenosti redovnog pravnog leka, a zatim i prava okrivljenog i branioca.
Ovaj sud nalazi da okrivljenom M.Š. (kome je optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ sa zaprećenom kaznom zatvora od dve do 10 godina), nije povređeno pravo na odbranu, s`obzirom na to da je okrivljeni, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP imao branioca od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka i to, angažovanog branioca - advokata M.T., a potom i branioca po službenoj dužnosti, advokata D.S. (po rešenju Osnovnog suda u Staroj Pazovi Su VIII 49-109/15 od 23.06.2015. godine), te su suprotni navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
Međutim, za razliku od branioca okrivljenog koji je ograničen odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP u pogledu razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti bez ikakvih ograničenja, tj. u svim procesnim situacijama u kojima je povređen krivični zakon, dakle i u konkretnoj situaciji kada su rokovi za izjavljivanje žalbe pogrešno računati.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
