Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 2 K 157/13 od 22.04.2014. godine okrivljeni J.K. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu paušal u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Oštećeni A.Š. iz S. je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 6 Kž.587/14 od 22.01.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog J.K. – advokata R.N. i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2 K 157/13 od 22.04.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.K. - advokat R.N. zbog povrede zakona iz člana 138. stav 1. KZ, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži kao osnovan zahtev i utvrdi da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Zrenjaninu 2 K 157/13 od 22.04.2014. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 6 Kž.587/14 od 22.01.2015. godine povređen krivični zakon u korist okrivljenog J.K.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, obzirom da pretnja koju je okrivljeni izjavio oštećenom nije usmerena na „napad na život i telo“ i kao takva ne može biti podvedena pod biće krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim. Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom J.K. optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu KT.389/12 od 12.02.2013. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i to da je kritičnom prilikom ugrozio sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život njemu bliskog lica, na taj način što je otišao u sedište Privrednog društva DOO “P.“ i saopštio M.F. iz T., vlasniku navedenog Privrednog društva, da prenese poruku oštećenom A.Š. iz S. „Da kaže gde su pare, jer će se ukoliko to ne učini osvetiti njegovoj deci“, nakon čega je M.F. preneo navedenu poruku oštećenom A.Š. Za ovo delo je okrivljeni J.K. pravnosnažnom presudom oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica. Radi se o kvalifikovanoj pretnji, tačnije onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo i to da će se neposredno napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. U konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog koje je predmet optužbe nije po zakonu krivično delo, jer iz činjeničnog opisa radnje okrivljenog, datog u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenog u izreci prvostepene presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim. Ovo, imajući u vidu da u konkretnom slučaju pretnja nije jasno definisana i konkretizovana, obzirom da se iz upućene pretnje pasivnom subjektu i to reči „Da kaže gde su pare, jer će se ukoliko to ne učini osvetiti njegovoj deci“, ne može sa sigurnošću zaključiti da je ista upravljena na neposredan napad na život ili telo lica bliskih pasivnom subjektu (njegove dece), tako da nedostaje bitan element krivičnog dela koji se tiče pretnje. Naime, reči koje je okrivljeni J.K. kritičnom prilikom, preko trećeg lica - posredno, uputio oštećenom A.Š., po oceni ovoga suda, same po sebi ne predstavljaju neposrednu pretnju napadom na život ili telo, s obzirom na način na koji su iste upućene i s obzirom da je pretnja osvetom širi pojam i ne mora se nužno odnositi na napad na život i telo, zbog čega sama po sebi ne sadrži elemente krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ ako način izvršenja pretnje nije konkretizovan u smislu napada na život ili telo, te imajući pri tome u vidu i da po objektivnim kriterijumima, u konkretnom slučaju, upućene reči ne mogu stvoriti osećaj ugroženosti za život i telesni integritet bliskog lica, a zbog čega u opisanim radnjama nema ni elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Dakle, kako u radnjama okrivljenog nisu sadržana sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, to je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog kada ga je oglasio krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na povredu krivičnog zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2 K 157/13 od 22.04.2014. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 6 Kž.587/14 od 22.01.2015. godine, tako što je okrivljenog J.K. na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika jer delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                         Nevenka Važić,s.r.