Navedenom presudom na osnovu člana 87. KZ okrivljenom I.Š. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 1 mobilni telefon marke ..., model ... broj ... sa SIM karticom ... mreže, serijskog broja ..., 1 mobilni telefon marke ..., model ... broj ... sa SIM karticom ... mreže, serijskog broja ..., SIM kartica ... mreže, serijskog broja ..., koje stvari su mu već oduzete uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP, UKP – SBPOK od 01.06.2010. godine, s tim da će se stvari nakon pravnosnažnosti presude prodati na javnoj dražbi, a novac dobijen od prodaje, uneti u budžet Republike Srbije.

Navedenom presudom na osnovu člana 196. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da isplati troškove postupka u visini od 4.106,67 dinara kao i da na ime paušala isplati 5.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2926/13 od 28.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, žalba branioca okrivljenog I.Š. i žalba okrivljenog I.Š. pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.239/12 od 21.06.2013. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakontosti su podneli:

-branilac okrivljenog I.Š., advokat M.K., zbog povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1. i člana 438. stav 2. tačka 1, 2. i 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i oslobodi krivične odgovornosti okrivljenog I.Š. za dela koja mu se stavljaju na teret navedenim presudama i naloži da se odmah pusti iz pritvora ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje;

-branilac okrivljenog I.Š., advokat K.B., zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 4. u vezi sa članom 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će delimično u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni preinačiti pobijane presude i osuđenog oglasiti krivim za krivično delo kvalifikovano po blažem krivičnom zakonu i izreći kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju, a da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti o sednici veća branioca osuđenog, jer bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti, branilaca okrivljenog I.Š., na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

-da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., advokata M.K., izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen,

-da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., advokata K.B., neblagovremen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., advokata M.K. u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog I.Š., advokata M.K., jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.K. podnet, pa je primenom člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu, po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., advokata M.K. je neosnovan.

Branilac okrivljenog I.Š., advokat M.K. u svom zahtevu je naveo da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP jer su bitne činjenice obrazlagane i utvrđivane samo na osnovu presuda – sporazuma o priznanju krivice na osnovu priznanja krivičnih dela sačinjenih pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu i to: SPK Po1: 4/12 okrivljeni N.U., 5/12 okrivljeni G.K., 9/12 okrivljeni V.K., 10/12 okrivljeni D.K., 15/12 okrivljeni B.V. 1, 16/12 okrivljeni V.V. 1, 17/12 okrivljeni V.V. 2, 19/12 okrivljeni R.P., 22/12 okrivljeni B.V. 2, 23/12 okrivljeni J.V. i 24/12 okrivljeni E.S., (SPK Po1 33/12). U zahtevu se dalje navodi da je na osnovu navedenih sporazuma o priznanju krivice, prvostepeni sud cenio dokaze i u celini ih prihvatio kao dokaze protiv okrivljenog I.Š. bez obzira na ukazivanje odbrane da se sporazum o priznanju krivice i iskaz okrivljenog dat u tom sporazumu ne može koristiti kao dokaz protiv drugih lica.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer je advokat M.K., branilac okrivljenog isticao ove povrede zakona i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge (strana 3), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., advokata M.K., kao osnov podnošenja zahteva navedene su i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, međutim, budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda iste ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice preko branioca mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š. advokata M.K.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je pored povreda zakona koje predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, da se isti može podneti u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni I.Š. presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2926/13 od 28.11.2013. godine, primio 26.03.2014. godine, a iz prijemnog pečata Višeg suda u Novom Sadu proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog I.Š. advokat K.B. podneo dana 30.04.2014. godine.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog I.Š. advokat K.B. zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda podneo po proteku roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude okrivljenom, Vrhovni kasacioni sud je našao, da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š. advokata K.B. neblagovremen.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1. i člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.