.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 500/2016
12.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.C., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog G.C., advokata O.P. i N.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu K 14/12 od 31.07.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1324/15 od 19.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog G.C., advokata O.P. i N.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu K 14/12 od 31.07.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1324/15 od 19.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kragujevcu K 14/12 od 31.07.2015. godine okrivljeni G.C. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine koja će se izvršiti po pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i to na ime sudskog puašala iznos od 3.000,00 dinara, a na ime troškova isplaćenih iz budžetskih sredstava suda iznos od 402.234,34 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećena Z.R. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1324/15 od 19.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branilaca okrivljenog G.C. i punomoćnika oštećene Z.R., a presuda Višeg suda u Kragujevcu K 14/12 od 31.07.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli branioci okrivljenog G.C., advokati O.P. i N.R., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da nižestepeni sudovi odluku u ovom postupku zasnivaju na dokazu-rekonstrukciji događaja, a koji dokaz nije neposredni dokaz, pri čemu prihvataju iskaz svedoka oštećene Z.R., iako ona suštinski nije videla šta se desilo na kapiji kritičnom prilikom i tokom postupka je menjala svoj iskaz. Branioci smatraju da se iz nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine jasno može zaključiti da pokreti kod lica koji su pod dejstvom alkohola u količini koja je pronađena kod okrivljenog G.C. mogu da budu nekontrolisani, što znači nevoljni i izuzetno jaki, te da se ovakvo stanovište veštaka sudske medicine potvrđuje i iz sadržine nalaza i mišljenja komisije veštaka psihijatrijske struke. S tim u vezi, branioci istuču da je nejasno kako je prvostepeni sud prihvatio odbranu okrivljenog da se ne seća šta se dogodilo kritičnom prilikom, ali je našao da to ne utiče na krivicu okrivljenog i u situaciji kada ne postoji očevidac događaja nesumnjivo utvrdio da se događaj odigrao baš onako kako je opisano u izreci pobijane prvostepene presude. Pored toga, branioci okrivljenog ističu i to da je nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta u Beogradu od 24.01.2012. godine kao dokaz ostao nepotpuno izveden jer iz tog nalaza i mišljenja proizilazi da je bilo potrebno, a radi utvrđivanja činjenice porekla krvi na majci okrivljenog, dostaviti uzorak krvi bliskog srodnika pokojnog Z.R., što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljenog ukazuju da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i u vezi sa tim navode da je u obe pobijane presude izostalo iznošenje sadržine zapisnika i izjašnjavanja veštaka u celosti, odnosno da su izostali delovi zapisnika u kojima su se veštaci izjasnili da je usled teškog pijanstva moguće bilo da je do kontakta kritičnom prilikom došlo i usled nekontrolisanih pokreta okrivljenog.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Pored toga, branioci okrivljenog u zahtevu ukazuju da je pobijanim presudama povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu okrivljenog, a koja prava su zajemčena Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u predmetnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
