Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljene, advokat Nemanja Erdeljan, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijana rešenja tako što će „doneti oslobađajuću presudu ili odbijajuću presudu u pogledu reči „treba te ubiti“, a oslobađajuću presudu u pogledu reči „ubiće te kiša metaka“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Nemanja Erdeljan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističući da izreka pobijanog prvostepenog rešenja ne sadrži sva obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ.

Prema navodima zahteva, reči „treba te ubiti“, koje je okrivljena uputila oštećenom, ne predstavljaju ozbiljnu, jasnu i nedvosmislenu pretnju da će okrivljena napasti na život i telo oštećenog, već samo njeno mišljenje o tome šta treba da mu se dogodi. Okrivljena je, za razliku od oštećenog, osoba starije životne dobi, u vreme preduzimanja radnji za koje se tereti, imala je 67 godina, pri čemu se otežano kreće i koristi štap kao pomoćno sredstvo za hodanje, što ukazuje da navodna pretnja nije bila objektivno ostvarljiva, iz čega proizilazi da nije bila ni ozbiljna. Navedeni zaključak o objektivnoj neostvarljivosti pretnje, odnosno njenoj neozbiljnosti, prema mišljenju branioca, proizilazi i iz iskaza oštećenog koji je jasno naveo da se kritičnom prilikom više uplašio brata okrivljene, nego okrivljene. Pri tome, oštećeni je izjavio i da je reči „treba te ubiti“ shvatio kao uvredu, a ne kao pretnju. U pogledu reči „ubiće te kiša metaka“ oštećeni u svom iskazu nije naveo da je kod njega postojao strah da će okrivljena upotrebiti vatreno oružje, pa branilac zaključuje da reči koje je okrivljena kritičnom prilikom izgovorila nisu izazvale strah kod oštećenog, te se u njenim radnjama ne stiču obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ.

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Prema stanju u spisima, okrivljena AA, je u vreme opisanom u izreci prvostepenog rešenja, u prostorijama Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, nesposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, usled hroničnog psihotičnog poremećaja-organskog sumanutog poremećaja, zbog kojeg postoji opasnost da učini teže delo, pretila da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti-oštećenog BB, dipl.socijalnog radnika Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, tako što je oštećenom u njegovoj kancelariji uputila pretnje po njegov život i telo rečima „treba te ubiti, ubiće te kiša metaka“.

Opisane radnje, koje je okrivljena AA preduzela, po oceni ovog suda, pored opisa neuračunljivosti, koja je prouzrokovana navedenim duševnim poremećajem i kao takva isključuje krivicu, sadrže sva zakonska obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ, jer je okrivljena u vreme kada je oštećeni kao službeno lice vršio svoju službenu dužnost u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, istom uputila reči „treba te ubiti, ubiće te kiša metaka“ koje predstavljaju pretnju napadom, što je jedna od alternativno postavljenih radnji izvršenja ovog krivičnog dela.

Pretnja je upućena dirketno oštećenom, a namera da izazove uznemirenost kod oštećenog je ispoljena ulaskom u prostoriju u kojoj je radio oštećeni, tako da se, imajući u vidu kontekst događaja, ne radi samo o mišljenju okrivljene, kako se u zahtevu navodi, već o direktno ugrožavajućoj tvrdnji upućenoj oštećenom u vezi sa njegovom službenom dužnosti koju je obavljao. U tom smislu su neosnovani navodi zahteva koji ukazuju na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1203/15, jer je situacija koja je bila predmet razmatranja u tom postupku sasvim različita od radnje krivičnog dela zbog kog je okrivljenoj AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, radnje koje je okrivljena AA preduzela, sadrže sva zakonska obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Nemanje Erdeljana, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Kako su radnje okrivljene AA pravilnom primenom zakona kvalifikovane kao protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ KZ, Vrhovni sud kao neosnovane ocenjuje i navode zahteva branioca da se u radnjama okrivljene AA stiču obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivičnog delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Nemanje Erdeljana, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić