Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 45/25 od 06.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Ivana Mitrovskog, a presuda Osnovnog suda u Pančevu K 907/24 od 19.11.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Ivan Mitrovski, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će odbiti optužbu prema okrivljenoj ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Ivan Mitrovski, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ističući da su nižestepeni sudovi donošenjem pobijanih presuda povredili odredbu člana 453. ZKP jer su u ponovnom postupku, na štetu okrivljene, izmenili raniju presudu u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, što nisu bili ovlašćeni da učine jer je protiv ranije presude izjavljena žalba u korist okrivljene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, kojom je propisano da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz navedenih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se zabrana preinačenja presude na štetu okrivljenog, ukoliko je žalba izjavljena samo u njegovu korist, ne odnosi se na odluku o troškovima krivičnog postupka, pa je u ponovnom postupku sud ovlašćen da raniju presudu izmeni u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka na štetu okrivljenog i istog, u smislu odredbi člana 261, 262. i 265. ZKP, obaveže da naknadi troškove koji su nastali od njegovog pokretanja do njegovog završetka, što samim tim uključuje i troškove nastale nakon ukidanja ranije presude.

Prema tome, kako okrivljena AA u ponovnom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude K 279/13 od 09.04.2024. godine, nije oglašena krivom za teže krivično delo niti joj je izrečena teža krivična sankcija, to po stavu ovoga suda, pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Ivana Mitrovskog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branioca. Međutim, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljene obrazlaže navodima kojima osporava svojstvo ispitanih svedoka kao predstavnika oštećenog i tako, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima da prvostepeni sud nije postupio po nalogu drugostepenog suda iznetom u odluci kojom je ukinuta ranija prvostepena presuda, ukazuje na povredu zakona iz člana 462. stav 3. ZKP. Sa druge strane, navodima kojima osporava razloge pobijanih presuda o produženom krivičnom delu i umišljaju okrivljene, ističući da su nejasni, a kojima obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene ukazuje na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 440. i 462. stav 3. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković