Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 219/15 od 07.10.2015. godine i to stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog M.K., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Mionici K 1300/11 od 18.05.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, tako što je Viši sud u Valjevu okrivljenom M.K. za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se ta kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka oštećenom Ž.R. plati iznos od 78.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog u pogledu krivičnog dela iz člana 296. stav 1. KZ je odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke usvojena je žalba branioca okrivljenog M.K., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Mionici K 1300/11 od 18.05.2015. godine, tako što je Viši sud u Valjevu prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu da je učinio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a iz razloga nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u pogledu ovog krivičnog dela u iznosu od 13.800,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.K., advokat D.Ž., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda između ostalog zasnovana i na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke koji su okrivljeni i branilac primili 14.05.2015. godine, a pretres, na kome je saslušan veštak i na kome je doneta presuda, je održan 18.05.2015. godine, zbog čega je branilac tražio odlaganje pretresa radi pripremanja odbrane, budući da Zakonik o krivičnom postupku predviđa minimalni rok od osam dana za izjašnjenje, što sud nije prihvatio i na koji način je po oceni branioca došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke navodeći u obrazloženju zahteva određene nejasnoće i protivrečnosti u nalazu i mišljenju ovog veštaka i njegovom iskazu datom na glavnom pretresu. Pored toga, branilac navodi da prvostepeni sud prihvata u celini iskaz oštećenog Ž.R., iako je, po oceni branioca, iskaz ovog svedoka dat pred istražnim sudijom u suprotnosti sa činjenicama koje je sud utvrdio tokom postupka, a da je u kokretnom slučaju do kontakta došlo na kolovozu. Branilac ističe da je sud samo na osnovu pretpostavke zaključio da ogledalo koje je pronađeno na licu mesta po svojim karakteristikama pripada vozilu okrivljenog, budući da se to nije moglo utvrditi na osnovu kriminalističko-tehničke dokumentacije, zbog čega branilac smatra da je sud tokom postupka propustio da izvede veštačenje iz koga bi se pouzdano moglo utvditi da li ogledalo koje je pronađeno na licu mesta po svojim karakteristikama pripada vozilu okrivljenog ili nekom drugom vozilu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i povredu čl. 15. i 16. ZKP, jer smatra da u toku dokaznog postupka nije na nesumnjiv način utvrđena krivica okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 15, 16. i 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je u pobijanim presudama došlo do navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                    Bata Cvetković,s.r.