Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1479/16 od 25.01.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog Nemanje Arsenijevića i žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i Nemanje Arsenijevića, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 169/15 od 07.09.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nemanje Arsenijevića, advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude, proizilazi da nije bilo prodaje narkotika od strane okrivljenog Nemanje Arsenijevića, okrivljenom AA, zbog čega branilac smatra da je u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog Nemanju Arsenijevića primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, i to odredba člana 246. stav 1. KZ, te da je na taj način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po oceni ovog suda, isti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu, proizilazi da su kritičnom prilikom „okrivljeni AA i okrivljeni BB sposobni da shvate značaj svog dela, pri čemu im je sposobnost da upravljaju svojim postupcima bila smanjena, ali ne do bitnog stepena, svesni svog dela, kao i da je isto zabranjeno i hteli njegovo izvršenje, okrivljeni Nemanja Arsenijević, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, kao i da je isto zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, i to okrivljeni AA radi dalje prodaje, neovlašćeno radi prodaje kupio od okrivljenog Nemanje Arsenijevića opojnu drogu heroin ...... tako što je 22.02.2015. godine, za naknadu od 100 evra angažovao okrivljenog BB da navedenu opojnu drogu, za njegov račun, prenese iz Beograda do Bačke Palanke ....., a koju drogu je okrivljeni Nemanja Arsenijević na drugi način stavio u promet, tako što je istu predao okrivljenom BB, pa je nakon primopredaje navedene opojne droge okrivljeni BB istu neovlašćeno preneo u Novi Sad, gde mu je intervencijom pripadnika PU u Novom Sadu u 15,30 časova, u ulici Bulevar Jaše Tomića, ista prilikom pregleda oduzeta.....“

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu, jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom neovlašćeno radi dalje prodaje, kupio od okrivljenog Nemanje Arsenijevića opojnu drogu heroin, na način bliže opisan u izreci navedene presude, a što samim tim podrazumeva i da je dakle, okrivljeni Nemanja Arsenijević, okrivljenom BB, predmetnu drogu heroin neovlašćeno prodao, pa su stoga neosnovani navodi branioca okrivljenog Nemanje Arsenijevića, da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da nije bilo prodaje narkotika od strane ovog okrivljenog, okrivljenom BB, kao i da se u radnjama okrivljenog ne sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, koje mu je stavljeno na teret i za koje je pravnosnažno oglašen krivim i osuđen.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je zaključak nižestepenog suda, o krivici okrivljenog Nemanje Arsenijevića, zasnovan isključivo na odbrani okrivljenog BB datoj pred ovlašćenim službenim licem Policijske uprave Novi Sad, koja je prema stavu branioca, očigledno iznuđena i prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonikom o krivičnom postupku, i koju je kao nezakonit dokaz, prema navodima zahteva, trebalo izdvojiti iz spisa predmeta shodno članu 84. ZKP. U vezi sa tim, branilac ukazuje da je okrivljeni BB policijskim službenicima u svom iskazu opisao čoveka od koga je preuzeo predmetnu drogu heroin, kao čoveka bez bilo kakvih fizičkih mana, odevenog u roze zimskoj jakni, a da je predmet reprodukcije video snimka C1, bila zimska jakna crne boje, te da su u stanu okrivljenog Nemanje Arsenijevića pronađene dve jakne crne boje. S tim u vezi, branilac smatra da je autentičnost jakne koju je koristilo lice u preuzimanju opojne droge, morao da utvrdi isključivo veštak specijalista odgovarajuće struke, te da se pobijane presude nisu mogle zasnivati na priznanju okrivljenog BB, pa je na taj način, pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po oceni ovog suda, ukazivanjem da je odbrana okrivljenog BB data u policiji iznuđena, potom osporavanjem dela odbrane okrivljenog BB gde se isti izjašnjavao u pogledu fizičkog izgleda lica kome je predao opojnu drogu, kao i ukazivanjem da se protivrečnost između odbrane okrivljenog BB i video snimka, u pogledu odeće lica kome je predata opojna droga, mogla isključivo otkloniti veštačenjem, isti osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Takođe, branilac u zahtevu ukazuje i na to da okrivljeni Nemanja Arsenijević, nije mogao preduzeti radnje izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, jer tokom postupka nije dokazano da se poznaje sa okrivljenim BB, kao i zbog toga što je okrivljeni Arsenijević težak invalid, te nije mogao izvršiti predaju predmetnog narkotika, na način opisan u izreci pobijane prvostepene presude. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić