Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1194/2019 od 12.02.2020. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, pa je prvostepena presuda preinačena samo u pogledu načina izvršenja kazne, tako što je određeno da će okrivljeni kaznu zatvora u trajanju od jedne godine izdržavati u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, adv. Dušan Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u izreci prvostepene presude nije opisana kvalifikatorna okolnost koja se odnosi na način izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ za koje delo je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom jer se iz činjeničnog opisa krivičnog dela ne vidi kojim je to podesnim alatom okrivljeni isekao žičanu ogradu na krugu fabrike. Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi i to da iz činjeničnog opisa dela ne proizlazi da je okrivljeni započeo radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela odnosno oduzimanje tuđe pokretne stvari, s obzirom na to da od strane oštećenih nije viđen da oduzima naftu iz rezervoara kamiona, a činjenica što je zatečen u krugu fabrike, prema stavu branioca, ne ukazuje da se u njegovim radnjama stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog datog u izreci prvostepene presude naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to, kako objektivne koje se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u pokušaju oduzimanja obijanjem tuđe pokretne stvari – nafte iz rezervoara kamiona na taj način što je okrivljeni podesnim alatom isekao žičanu ogradu i obijanjem dospeo u krug oštećenog preduzeća a zatim upotrebom podesnog alata – šrafcigera nasilno uklonio zaključan čep rezervoara za gorivo sa kamiona oštećenog, ali je u dovršenju dela sprečen nailaskom oštećenih, tako i subjektivne okolnosti koje se tiču uračunljivosti i umišljaja koji obuhvata nameru okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist u većoj vrednosti. Po oceni ovoga suda, iz iznetog proizlazi, a nasuprot navodima zahteva, da je obijanje zatvorenog prostora kao način izvršenja radnje predmetnog krivičnog dela jasno određen u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, a to što nije navedeno kojim podesnim alatom je isečena žičana ograda ne ukazuje da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ.

Nadalje, u situaciji kada je okrivljeni preduzeo radnju obijanja zatvorenog prostora i napustio lice mesta usled nailaska oštećenog postupajući u nameri da oduzimanjem i prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, kako je to opisano u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, u radnjama okrivljenog su po oceni ovoga suda, nasuprot navodima zahteva, ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, bez obzira što okrivljeni nije zasnovao pritežanje na tuđoj pokretnoj stvari.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na nepostojanje objektivnih zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela i da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva da nema dokaza na osnovu kojih bi se utvrdilo da je upravo okrivljeni isekao žičanu ogradu, jer ga niko od svedoka nije neposredno opazio niti je kod njega pronađen bilo kakav podesan alat za tu namenu, i da je nejasno na osnovu čega je sud utvrdio da je okrivljeni upotrebom šrafcigera nasilno uklonio čep rezervoara kamiona, s obzirom na to da iz iskaza svedoka i odbrane okrivljenog jasno proizlazi da kod okrivljenog nije pronađen šrafciger od strane policije ili oštećenih, po oceni ovoga suda branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi ukazujući na povredu člana 440. ZKP.

Prema navodima zahteva, apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni a da pri tome nije imao u vidu sve činjenice i okolnosti koje utiču na izricanje kazne (starost učinioca i dr.), kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, učinjenu od strane drugostepenog suda.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić