U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Gorana Zorića, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Zorića – advokata Branka Munižabe, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 158/21 od 12.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 692/23 od 10.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Zorića – advokata Branka Munižabe, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 158/21 od 12.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 692/23 od 10.10.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 158/21 od 12.06.2023. godine okrivljeni Goran Zorić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, u koju mu je uračunato vreme za koje je bio lišen slobode od 31.12.2018. godine do 01.01.2019. godine i vreme provedeno u pritvoru od 25.01.2019. godine pa do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 692/23 od 10.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Gorana Zorića i Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 158/21 od 12.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Gorana Zorića – advokat Branko Munižaba u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu „na ponovni postupak i odlučivanje sa nalogom da se zaštite prava osuđenom kao i sprovede postupak u skladu sa ovlašćenjima i nadležnošću VJT-a i suda, ili preinači tako što će doneti odluku kojom se usvaja, ili u smislu člana 492. stav 2. preinačiti drugostepenu odluku apelacionog suda tako što će se usvojiti žalba branioca i preinačiti prvostepena presuda i odbije optužba protiv osuđenog“.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koji je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava obdukcioni nalaz. U vezi sa iznetim, navodi da se iz analize člana 204. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 129. stav 1. ZKP može zaključiti isključiva nadležnost na strani javnog tužioca, koji jedini može da odredi da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju leša. U konkretnom slučaju, dokazna radnja, u vidu obdukcije, nije ni započeta, jer nije naložena od strane javnog tužioca, a lekar specijalizant, suprotno stavovima nižestepenih sudova nije nadležan „da pošalje telo na obdukciju“. Dalje se navodi da svaka aktivnost na lešu od lekara specijaliste sudske medicine bez odgovarajućeg naloga, tj naredbe se ne može smatrati obdukcijom, već predstavlja neovlašćeno pristupanje telu, jer nema obdukcije bez ovlašćenja da se ona radi. Navedene činjenice, po stavu odbrane, nesumnjivo ukazuju da se presuda zasniva na dokazu koji nije pribavljen u skladu sa zakonom i blanketnim propisima, jer je izostala horizontalna veza između forenzičke procedure i ZKP, koji jasno ukazuje da nema odbukcije leša i pregleda leša bez naredbe javnog tužioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je naredbom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR1 540/18 od 30.12.2018. godine, u predistražnom postupku, na osnovu člana 129. i 130. ZKP određeno obavljanje sudsko-medicinske obdukcije i spoljni pregled leša i isto povereno Kliničkom cetru Vojvodine – Centru za sudsku medicinu. Postupajući po navedenoj naredbi, specijalisti sudske medicine dr. Radovan Radosavkić i dr. Dušan Vapa obavili su obdukciju i spoljni pregled leš i sačinili obdukcioni zapisnik SP 945/18, koji je primljen u Više javno tužilaštvo u Novom Sadu dana 18.01.2019. godine.

Odredbom člana 129. stav 1. ZKP propisano je da ako postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u trenutku smrti lice bilo lišeno slobode ili je nepoznat identitet leša, javni tužilac ili sud će odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju leša.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, na koju se i sam branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, kao i stanje u spisima predmeta, potpuno su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da je obukcija urađena po naredbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR1 540/18 od 30.12.2018. godine.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, ukazujući da nije urađen uviđaj leša, istovremeno osporavajući dokaznu snagu obavljenog sudsko-medicinskog veštačenja dr. Vladimira Pilije, navodima da je imenovani veštak iskazao eklatantno neznanje, a pre svega vezano za obostrani serijski prelom rebara od 6-12. Na povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac okrivljenog ukazuje i navodima da nije van razumne sumnje utvrđeno činjenično stanje, jer se na apsolutno nemogućim činjenicama ne može izvoditi nijedan dokaz na kome bi se bazirala osuđujuća presuda. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 395. ZKP, navodima da je prvostepeni sud odbio predlog branioca okrivljenog da se pozove i anesteziolog i da se odredi veštačenje putem drugog sudskog-medicinskog odbora. Takođe, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da pobijane presude nisu uopšte dale razloge u vezi odlučne činjenice - da je apsolutno nemoguće da se utvrdi na seciranju da postoji obostrani serijski prelom rebara, te da su izostali razlozi u presudama u pravcu primedbi odbrane da seciranjem nije izvršena preparacija, koja je obavezna tehnika.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440, 438. stav 2. tačka 2) i člana 395. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Zorića – advokata Branka Munižabe, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednika veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković