Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi sa članom 261, 262. i 265. stav 1. ZKP, jer u delu izreke kojim su okrivljeni AA i BB oslobođeni od optužbe, sud nije odlučio o troškovima krivičnog postupka, iako je bio dužan da to učini.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Leskovcu K br. 59/16 o 04.07.2017. godine okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i jednog produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, za koja dela je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru i novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, dok je okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, te na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara. Istom presudom, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 20.000,00 dinara svaki, kao i da solidarno sa okrivljenim VV na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od 584.225,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom II izreke prvostepene presude, okrivljena AA oslobođena je od optužbe da je izvršila tri krivična dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da je izvršila jedno krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, dok je okrivljeni BB oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 1. KZ. Istovremeno je oštećeni Grad Leskovac za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u ovom delu upućen na parnični postupak.

Navedena presuda preinačena je presudom Apelacionog suda u Niš Kž1 br. 1099/2017 d 24.01.2018. godine, samo u stavu I tačka 2, i to u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenoj AA za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, primenom člana 56. tačka 3) i 57. stav 1. tačka 4) KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a za produženo krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 5 meseci, nakon čega je okrivljena osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru, te određeno da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje, bez primene elektronskog nadzora i koje ne sme napuštati, te na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Iz navedenog proizilazi da ni prvostepenom, a ni drugostepenom presudom, nije odlučeno o troškovima postupka u delu u kojem su okrivljeni AA i BB oslobođeni od optužbe.

Pobijanim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu K br. 59/16 od 05.04.2019. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenih AA i BB-advokata Milorada Marjanovića za naknadu troškova krivičnog postupka, i to u odnosu na okrivljenu AA u iznosu od 1.959.000,00 dinara, a u odnosu na okrivljenog BB u iznosu od 1.836,375,00 dinara. U obrazloženju rešenja navedeno je da je po oceni suda zahtev branioca za naknadu navedenih troškova neosnovan, obzirom da je presudom odlučeno o troškovima krivičnog postupka, te da je ova odluka pravnosnažna, jer branilac okrivljenih nije izjavljivao žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka.

U obrazloženju drugostepenog pobijanog rešenja (3Kv 35/19 od 17.04.2019. godine), kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenih, navedeno je da je u prvostepenoj presudi, odlučeno o troškovima postupka, te da branilac okrivljenih AA i BB, iako je izjavio žalbu protiv prvostepene presude, žalbu nije izjavio zbog odluke o troškvima postupka, pa kako je odluka o troškovima pravnosnažna, to je žalba branioca neosnovana.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da, kada sud okrivljenog oglasi krivim – izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, i da je sud suprotno odredbama člana 264. stav 2. ZKP propustio da donese odluku o troškovima krivičnog postupka u delu u kojem su okrivljeni AA i BB oslobođeni od optužbe, a koji troškovi shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Kako je na izloženi način sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih-advokata Milorada Marjanovića i pobijana rešenja ukinuo, a predmet vratio Višem sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje.

Prilikom donošenja ponovne odluke, Viši sud u Leskovcu će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić