Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 989/13 od 23.10.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog S.K. – advokata S.S., preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. broj 2143/10 od 30.08.2012. godine, u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljeni S.K. obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 181.319,76 dinara, a da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su ista žalba u ostalom delu i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog – advokata V.D. odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom, odbačena je kao neblagovremena žalba okrivljenog S.K., izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu K. broj 2143/10 od 30.08.2012. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.K. – advokat S.S., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede člana 16. stav 2. ZKP i člana 431. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će uvažiti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrditi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...43/13), propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog S.K., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrzloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud, suprotno članu 16. stav 2. ZKP, nisu sa jednakom pažnjom ispitali i utvrdili činjenice koje idu kako na štetu, tako i u prilog okrivljenom. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud, nisu pravilno ocenili nalaz i mišljenje sudskih veštaka T.V. i S.Z., niti nalaz Univerziteta u Novom Sadu – departmana za saobraćaj, niti su cenili mesto nastanka saobraćajne nezgode, te dakle proizilazi da se zahtevom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi i da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda odredaba člana 431. ZKP „jer je doneta nepravilna odluka o krivičnoj sankciji“, dakle ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, s tim što se ne navodi konkretno u čemu se ova povreda sastoji.

Kako su, dakle, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                          Predrag Gligorijević,s.r.