Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Ina Ilić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela za koja je optužen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je u pobijanim presudama narušen objektivni identitet presude i optužbe, s obzirom da je u presudi, u pogledu dela od 03.06.2020. godine, unet novi element krivičnog dela - prenošenje i neovlašćeno držanje radi neovlašćenog stavljanja u promet bez naknade, te da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, opisanih u opužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ne izlazi iz granica činjeničnog osnova iz optužnog akta, s obzirom da se u optužnici kao radnja izvršenja navodi alternativna radnja „neovlašćeno držanje radi prodaje“, a u presudi kao radnja navedeno je „prenosio i neovlašćeno držao radi stavljanja u promet bez naknade...u nameri da je prenese i dostavi svom bratu AA“ na koji način se precizira kretanje okrivljenog sa predmetnom opojnom drogom u smislu neovlašećnog držanja radi stavljanja u promet opojne droge što je identično alernativnoj radnji izvršenja neovlašćenog državanja radi prodaje iz optužnice, na koji način nije učinjena povreda objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog, te su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP s obzirom da se po navodima branioca, u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. Krivičnog zakonika. Pojašnjavajući svoje navode branilac ističe da je okrivljeni opojnu drogu držao u nameri da je prenese i dostavi svome bratu koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, odnosno njemu za njegovu upotrebu, a pored toga obeležje krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret – prodaja podrazumeva naknadu, tako da u slučaju kada je okrivljeni prenosio i neovlašćeno držao radi neovlašćenog stavljanja u promet „bez naknade“ opojnu drogu, predstavlja radnju krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. Krivičnog zakonika (KZ).

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni Mlađan Stojanović krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog oblika krivičnog dela i to tako što je „ ... prenosio i neovlašćeno držao radi neovlašćenog stavlja u promet, bez naknade opojnu drogu heroin, koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 38/19), ukupne neto mase 9,88 grama, ...“ a u vreme, mesto i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog, kojima je neovlašćeno držao radi stavljanja u promet opojnu drogu, stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pri čemu nema značaja okolnost da li je okrivljeni opisane radnje izvršio radi naknade ili bez naknade.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mlađana Stojanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić