Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Jović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati Osnovnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Jovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, obrazlažući povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodi da je Osnovni sud u Loznici očigledno pogrešno primenio odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), kada okrivljenom nije dosudio troškove na ime zastupanja na ročištima održanim dana 26.08. i 06.10.2022. godine za dve započete radnje, jer je navedenom Tarifom na nedvosmislen i jasan način propisano šta predstavlja jednu procesnu radnju i uvećanje za 50% za drugu i svaku pojedinačnu procesnu radnju. Dakle, tarifnim brojem 2 stav 1 navedene tarife je propisano uvećanje od 50% u situaciji kada se više procesnih radnji preduzima istog dana pred istim organom. Samim tim je sud trebalo okrivljenom da dosudi iznose od po 47.250,00 dinara na ime odbrane, te okrivljenom pripada razlika u iznosima od po 15.750,00 dinara na ime odbrane dana 26.08. i 06.10.2022. godine. Pored navedenog, Osnovni sud u Loznici je pogrešno primenio zakon kada je odredio da okrivljenom pripadaju iznosi od po 13.500,00 dinara, umesto traženih 15.750,00 dinara na ime razmatranja spisa, sa obrazloženjem da je u pitanju neobrazloženi podnesak za čiji se sastav dosuđuju troškovi u iznosu od 50% od vrednosti inicijalnog akta, a ne od zastupanja.

Po oceni branioca, s obzirom da je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano da braniocu na ime odbrane okrivljenog za krivična dela za koje je propisana kazna do tri godine zatvora pripada nagrada u iznosu od 31.500,00 dinara, to okrivljenom pripada naknada od 50% navedenog iznosa, a to je 15.750,00 dinara. Samim tim okrivljenom po navedenom osnovu dosuđeni iznos pa mu pripadaju još po 2.250,00 dinara na ime razmatranja spisa predmeta dana 22.08.2022. godine i 03.02.2023. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pogrešan je stav branioca okrivljenog da u pogledu načina obračunavanja preduzetih procesnih radnji i prisustva branioca ispitivanju više svedoka tokom istog dana je morala biti primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja se primenjuje od 03.06.2023. godine i važi u momentu donošenja pobijanih rešenja.

Način obračunavanja nagrade koja pripada braniocu za prisustvovanje i pristup procesnim radnjama - ispitivanje više svedoka u toku istog dana, po oceni Vrhovnog suda, različito je propisan Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je važila u vreme preduzimanja radnji u odnosu na Tarifu koja je bila na snazi u vreme donošenja odluke o troškovima.

Tako je odredbom Tarifnog broja 2. stav 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. Glasnik RS“ br. 121/12), koja je bila na snazi u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji, propisano da u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji sukcesivno, advokatu pripada propisani iznos nagrade za svaku pojedinačnu procesnu radnju kojoj je prisustvovao ili pristupio, dok prema odredbi Tarifnog broja 2. stav 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji istog dana pred istim organom, advokatu pripada puna nagrada za prvu radnju, koja mu se uvećava za 50 % od te nagrade za drugu i svaku narednu pojedinačnu procesnu radnju.

Imajući u vidu citirane odredbe Tarife, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi obračunali visinu troškova krivičnog postupka na ime nagrade za rad advokata u postupku tokom čijeg trajanja je došlo do izmene Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i iste dosudili pravilnom primenom odredbi materijalnog prava i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je bila na snazi u momentu kada su preduzete procesne radnje.

Ovo iz razloga što se Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata od 03.06.2023. godine ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, s obzirom da kao takve nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, posebno uzimajući u obzir pitanje predvidivosti kao dela prava na pravično suđenje u odnosu na stranku kada snosi teret naknade troškova postupka.

Shodno navedenom, a kako je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je se primenjuje od 03.06.2023. godine, precizno propisan način na koji se obračunava nagrada koja pripada braniocu za prisustvovanje preduzimanju više procesnih radnji i decidno opredeljeno da se taj način računanja odnosi na radnje koje su preduzete od strane istog organa i u toku istog dana, koji bi rezultirao većim iznosom od onog koji je predviđen Tarifom („Sl. Glasnik RS“ br. 121/12) koja je bila na snazi u vreme preduzimanja procesnih radnji ispitivanje svedoka, to Vrhovni sud nalazi da odredba Tarifnog broja 2. stav 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, suprotno stavu braniloca, nije mogla biti primenjena prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka okrivljene, u konkretnom slučaju.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Iz svih navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković