Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž.1-342/14 od 19.02.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih L.J. i S.M. i presudu Višeg suda u Kruševcu K.br. 71/13 od 05.11.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. L.J., advokat N.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, prema navodima u obrazloženju zahteva zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4. i tačka 7. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 1. i tačka 3. ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da ukine prvostepenu odluku i odluku donetu po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. L.J., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. L.J., advokata N.S., neosnovan je u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4. i tačka 7. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okr. L.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na glavnom pretresu u ponovljenom prvostepenom postupku učestvovao sudija koji je morao biti izuzet po osnovu iz člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP. Ovo iz razloga što okolnost koju branilac okrivljenog navodi kao smetnju u smislu citiranog propisa, za učestvovanje sudije u ponovljenom prvostepenom postupku – da je u istom predmetu učestvovao u donošenju ranije osuđujuće prvostepene presude (K 22/13 od 26.06.2013. godine koja je ukinuta u žalbenom postupku) i tada jasno izrazio stav o postojanju dela i krivice okrivljenog, odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP nije propisana kao razlog obaveznog izuzeća sudije od postupanja u određenom predmetu.

Bez osnova branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, donošenjem pobijane pravnosnažne presude po optužnici Višeg javnog tužioca u Kruševcu Kt.br. 111/12 od 11.03.2013. godine, koja formalno ne postoji jer nije upodobljena i uređena u smislu člana 332. novog ZKP i posebno u smislu stava 1. tačka 3. istog člana u pogledu odredaba koje se imaju primeniti prilikom odlučivanja o kazni. Naime, odredbom člana 604. stav 1. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika (01.10.2013. godine) ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) ( u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), pa se formalna ispravnost optužnog akta koji je, kao u konkretnom slučaju, podnet i stupio na pravnu snagu u skladu sa odredbama ranije važećeg ZKP (čl. 266, čl. 277.) ne preispituje u smislu odgovarajućih odredaba novog ZKP.

Neosnovano branilac okr. L.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, time što je zasnovana na dokazima na kojima se sudska odluka po odredbama ZKP ne može zasnivati i pri tom, kao nedozvoljene dokaze označava službene beleške od 09.06.2012. godine, sačinjene od strane J.A., te V.D. i S.L., policajaca PU Kruševac, PS Trstenik i iskaz svedoka S.K. dat pred istražnim sudijom (zapisnik od 15.01.2013. godine). Ovo iz razloga što pomenute službene beleške sadrže samo neposredna opažanja policajaca prilikom preduzimanja radnji na koje su ovlašćeni u cilju sprečavanja izvršenja krivičnih dela i otkrivanja krivičnih dela i učinilaca (član 225. ranije važećeg ZKP), koje okolnosti je sud utvrđivao i saslušnjem navedenih policajaca u svojstvu svedoka, a ne i obaveštenja i izjave dobijene od osumnjičenog ili drugih lica u vezi sa događajem i radnjama koje su predmet ovog krivičnog postupka, pa se dokazi u pitanju ne mogu smatrati nezakonitim, u smislu člana 18. stav 2. ranije važećeg ZKP, ni po načinu pribavljanja ni sami po sebi s obzirom na činjenice i okolnosti na koje se odnose. Kada je reč o iskazu svedoka S.K. u istrazi, tvrdnju u zahtevu o pribavljanju ovog dokaza obmanom svedoka, predočavanjem istom da postoji snimak da okr. L.J. predaje drogu okr. S.M. i da bi mu bilo bolje da ne tvrdi suprotno, dakle protivno odredbi člana 89. stav 8. ranije važećeg ZKP, branilac okr. L.J. ne potkrepljuje dokazima koji bi doveli u sumnju ocenu prvostepenog suda, prihvaćenu od strane drugostepenog suda, o nelogičnosti i neprihvatljivosti istovetnih navoda iskaza svedoka S.K. na glavnom pretresu (u ponovljenom prvostepenom postupku) o okolnostima davanja iskaza u istrazi.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okr. L.J. ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, po pitanju da li je delo za koje se goni okrivljeni krivično delo, ali se obrazloženje te povrede svodi na osporavanje činjeničnog stanja u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog, jer se osporava pravilnost ocene prvostepenog suda iskaza saokrivljenog S.M. i saslušanih svedoka i njihovog dokaznog značaja, uz iznošenje sopstvene i drugačije ocene branioca, tih dokaza i na ukazivanje da ne postoje materijalni tragovi ni drugi dokazi da je okr. L.J. preduzeo radnje krivičnog dela za koje se tereti, između ostalog jer nije obavljena, od strane odbrane, predložena DNK analiza tragova na predmetima dela, kao ni dokaza o subjektivnim elementima dela, i to uračunljivosti okrivljenog koju sud pretpostavlja bez veštačenja i o umišljaju okrivljenog. Međutim, odredbama člana 485. stav 4. ZKP, koje propisuju razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. L.J. istaknute su i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, s obrazloženjem da ne postoji objektivni identitet optužbe i presude, zatim povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji propustio da primeni „čl. 14. u vezi stava 2. KZ RS“, kao i povrede drugih odredaba procesnog zakona učinjene postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda (članovi 1, 3, 6. stav 4, 9, 15, 16. stav 2, 4. i 5. i 83. ZKP) i propustom prvostepenog suda da primeni „čl. 62. u vezi sa čl. 60. KZ RS“, jer je odmeravao kaznu već osuđenom licu, L.J., ali se, pri tom, u zahtevu ne opredeljuje u čemu se konkretno, u smislu citiranih propisa, sastoje istaknute povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje istog, predviđen u članu 485. stav 1. ZKP, a prema odredbi člana 489. stav 1. ZKP, kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), odluku protiv koje je zahtev podnet ili postupaka koji joj je prethodio, Vrhovni kasacioni sud ispituje samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona i nije ovlašćen da, u slučaju kada povreda nije opredeljena, procenjuje koju je konkretnu povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva. Shodno rečenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. L.J., u pogledu napred navedenih povreda zakona koje nisu konkretno opredeljene, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2.( u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP) i tačka 3. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                   Janko Lazarević,s.r.