Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 52/16 od 16.03.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog V.V. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu K 345/13 od 03.11.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog V.V., advokat G.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, pozivajući se na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog „pogrešne primene zakona: Krivičnog zakonika, Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji“ uz predlog da zbog razloga navedenih u podnetom zahtevu pobijanu presudu treba preinačiti u presudu kojom se okrivljeni oslobađa optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu Krivičnog zakonika navodima da u redovnom krivičnom postupku sud nije primenio odredbe o isključenju krivice okrivljenog usled neotklonjive stvarne i pravne zablude u kojima se okrivljeni V.V. nalazio u vreme saobraćajne nezgode, koja je predmet ovog krivičnog postupka. Prema stavu odbrane, time što se okrivljeni prvi put našao u mestu Bela Crkva u raskrsnici u kojoj nije postojala vertikalna signalizacija, čija širina i izgled kolovoza nisu pravilno ukazivali na značaj saobraćajnice i na prvenstvo prolaza ... okrivljeni se našao u neotklonjivoj stvarnoj i pravnoj zabludi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano, istaknutim navodima u zahtevu, suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona – odredbu člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP. Naime, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, navedenih u izreci prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te su krivičnopravne radnje okrivljenog V.V. primenom zakona koji se može primeniti, pravilno pravno kvalifikovane upravo kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, kako je na ove povrede krivičnog zakona ukazivano i u postupku po redovnom pravnom leku – žalbi, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 i 4, u kojima ceni ove žalbene navode kao neosnovane na iste i upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                               Dragiša Đorđević, s.r.