Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 119/23 od 01.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog Stanislava Pobora, advokat Goran Karadžić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Stanislava Pobora u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu na štetu okrivljenog, time što je činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela u izreci presude izmenio u odnosu na opis dela u optužnom aktu na taj način što je u isti dodao nove činjenice – „rascepa bubne opne...“ i „kao posledica povreda glave, odnosno kao posledica rascepa bubne opne“, navodeći da Viši javni tužilac u tom delu nije menjao optužnicu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosila na isto lice – okrivljenog Stanislava Pobora i na isto krivično delo – teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Po nalaženju ovog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni niti subjektivni identitet optužbe i presude a ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog Stanislava Pobora, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnici.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je time što je u činjenični opis dela u izreci presude uneo povredu u vidu rascepa bubne opne, samo precizirao lokaciju povreda glave nanetih oštećenom i na taj način izreku presude prilagodio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje iz optužnog akta u kome je već bilo navedeno da je okrivljeni oštećenom udarcima rukama i nogama po glavi, između ostalog, naneo i povrede u vidu višestrukih nagnječenja poglavine, nakon čega je kao posledica tih povreda kod sada oštećenog došlo do akutne gnojne upale mekih moždanih opni, usled čega je došlo do njegove smrti. Stoga, sud postupajući na navedeni način nije uvećao količinu kriminalne aktivnosti na štetu okrivljenog, te sledstveno iznetom objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Pored iznetog, branilac u zahtevu za kao razlog pobijanja pravnosnažne presude označava i povredu zakona iz čana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da delo opisano u činjeničnom opisu dela u izreci presude ne predstavlja krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već da se može raditi samo o krivičnom delu iz člana 121. stav 1. KZ, jer je za izvršenje krivičnog dela iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ neophodno utvrditi postojanje uzročnoposledične veze između teške telesne povrede i smrti oštećenog, što u ovom krivičnom postupku nije učinjeno, već upravo suprotno, kako su to dr Vladimir Pilija i dr Goran Stojiljković naveli da je do smrti došlo usled „nelečenog rascepa bubne opne“, koja povreda predstavlja laku telesnu povredu. Branilac u zahtevu, dalje, navodi da su kod oštećenog utvrđene samo dve teške telesne povrede – prelom vrata butne kosti i prelom gornjeg okrajka nadlaktne kosti, koje nisu u vezi sa nastalim oboljenjem – upala mekih moždanica, što su veštaci potvrdili, već je ovo oboljenje nastalo usled nelečenog rascepa bubne opne, koja povreda predstavlja laku telesnu povredu, pa samim tim ne može postojati nehat okrivljenog u odnosu na smrtnu posledicu.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se u zahtevu formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iznetim navodima zahteva ceni izvedene dokaze i iznosi svoju verziju događaja, polemišući sa činjeničnim zaključcima nižestepenih sudova u pogledu postojanja uzročnoposledične veze između inkriminisane radnje okrivljenog i nastale smrtne posledice, pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Stanislava Pobora, advokata Gorana Karadžića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić