Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP branilac okrivljene R.G., advokat P.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu R.G. osloboditi od odgovornosti za krivično delo koje joj se stavlja na teret ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati – iskazu svedoka N.N. koji je psihički bolesnik, čiju sposobnost za svedočenje je prvostepeni sud propustio da proveri u smislu odredbe člana 131. stav 2. ZKP, određivanjem psihijatrijskog veštačenja. Po stavu odbrane ne postoje drugi dokazi na osnovu kojih bi očigledno i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Ove navode u zahtevu branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Iz spisa predmeta proizlazi da je iskaz svedoka oštećenog N.N. dat u postupku sprovedenom u svemu po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, kako pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Novom Sadu Ki 731/2010 dana 26.05.2010. godine (u prisustvu advokata N.P. – branioca okrivljene J.S.) tako i pred postupajućim većem Osnovnog suda u Novom Sadu K 25516/2010 dana 22.06.2011. godine (u prisustvu advokata R.V. branioca okrivljene J.S. i advokata B.A. branioca okrivljene R.G.) i pred postupajućim većem istog suda K 273/11 dana 08.10.2015. godine (u prisustvu advokata M.J., branioca okrivljene J.S. i advokata M.V. branioca okrivljene R.G.). Prisutni branioci nisu izneli sumnju u sposobnost svedoka oštećenog N.N. da svedoči niti su stavili primedbe na iskaz oštećenog, niti predlagali proveru sposobnosti ovog svedoka da svedoči. Odredbom člana 131. stav 2. ZKP nije predviđena obaveza, već mogućnost, organa postupka da u slučaju sumnje u sposobnost svedoka da svedoči, odredi psihijatrijsko veštačenje svedoka.

Kod navedenog, ovaj sud suprotne navode u zahtevu branioca okrivljene R.G. ocenjuje kao neosnovane, a s`obzirom na to da su identični navodi već isticani u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda date na strani 3 drugostepene presude, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom se takođe ukazuje na povredu krivičnog zakona, iz odredbe člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je krivični zakon povređen u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti. Po stavu odbrane, ako je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje da je na oštećenom primenjena sila radi potpisivanja menice i meničnih ovlašćenja, a ne sila radi zadržavanja ili odvođenja, onda se nikako ne može raditi o pravnoj kvalifikaciji za koju je okrivljena R.G. osuđena i u tom smislu je nesporno u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u pogledu krivičnog dela koji je predmet ispitivanja po podnetom zahtevu, pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela za koje je okrivljena R.G. oglašena krivom u redovnom krivičnom postupku proizlazi postojanje svih zakonom propisanih objektivnih i subjektivnih bitnih obeležja krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika o čemu je drugostepeni sud dao, na strani 3. obrazloženja, dovoljne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud te na njih u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.