Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.S. – advokat I.J., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog povrede odredaba člana 194. stav 4. u vezi člana 192. ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog I.S. osloboditi krivične odgovornosti za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan, u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Naime, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da izreka prvostepene presude ne sadrži bilo kakvu deskripciju mesta i vremena pribavljanja protivpravne imovinske koristi, niti pak opis situacija i bilo kakve indentifikacije navodnih trećih lica kojima je okrivljeni prodavao robu oštećenog preduzeća, već je samo navedeno da je pribavio protivpravnu imovinsku korist prodavanjem ove robe trećim licima i zadržavanjem novca za sebe, a na koji način, prema stavu branioca, izreka presude ne sadrži ni opis, a ni radnju izvršenja krivičnog dela, niti njene posledice, odnosno ne sadrži nijedan element krivičnog dela zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema navodima izreke prvostepene presude, okrivljeni I.S. je u periodu od 16.12.2009. godine do 05.02.2010. godine, kao odgovorno lice, računopolagač - šef Sektora prodaje rezervnih delova oštećenog Privrednog društva „A. C.“ DOO N., iskorišćavanjem svog položaja, pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 195.422,72 dinara, na taj način što je robu i rezervne delove oštećenog preduzeća, opisane po vrsti i količini u fakturama za kupca TR „K. k.“ N. od 16.12.2009. godine, 18.12.2009. godine, 28.12.2009. godine, 22.01.2010. godine, 28.01.2010. godine i 05.02.2010. godine, bez sačinjavanja prateće dokumentacije, prodavao trećim licima, a novac zadržavao za sebe, iako po tim fakturama nikada nije prodao robu i rezervne delove navedenom kupcu, niti su predstavnici kupca preuzeli ovu robu i rezervne delove.

Kako je, dakle, u izreci pravnosnažne presude jasno navedeno vreme i mesto izvršenja krivičnog dela (od 16.12.2009. godine do 05.02.2010. godine, u Nišu), pri čemu je jasno opisana i radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela (tako što je okrivljeni u svojstvu odgovornog lica – računopolagača, odnosno šefa Sektora prodaje rezervnih delova oštećenog Privrednog društva „A. C.“ DOO N., iskorišćavanjem svog službenog položaja, robu i rezervne delove oštećenog preduzeća bliže opisane po vrsti i količini u fakturama zakupca TR „K. k.“ N., prodavao trećim licima bez sačinjavanja prateće dokumentacije, zadržavajući novac za sebe iako po fakturama nikada nije prodao robu navedenom kupcu, na koji način je pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 195.422,72 dinara, te za koji iznos je naneo imovinsku štetu oštećenom Preduzeću „A. C.“ DOO N.), to su navodi zahteva - da izreka prvostepene presude ne sadrži opis mesta i vremena izvršenja krivičnog dela, niti opis radnje izvršenja dela, kao ni opis nastupelih posledica, ocenjeni neosnovanim.

Ni navodi zahteva – da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela u pitanju jer izreka ne sadrži identifikaciju trećeg lica kojima je okrivljeni prodavao predmetnu robu, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da u izreci presude nije neophodno pojedinačno odrediti i identifikovati ova lica, već je dovoljno da su radnja izvršenja i posledica krivičnog dela jasno određeni, kao u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ukazivanjem da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 234. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ, zbog kojeg je okrivljeni I.S. pravnosnažnom presudom oglašen krivim, odbijeni su kao neosnovani, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Isti zahtev, u delu u kojem se ukazuje na povredu odredaba člana 194. stav 4. u vezi sa članom 192. ZKP i s tim u vezi ističe da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer mu u toku postupka nije dostavljena prvostepena presuda, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što su odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, članu 439. tačka 1. do 3. i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je branilac okivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti, pored ostalog, podneo zbog povrede odredaba člana 194. stav 4. u vezi člana 192. ZKP, koja povreda nije predviđena kao dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, isticanjem da je na utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Međutim, iako navedena povreda predstavlja formalno dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, u obrazloženju zahteva ne navodi se u čemu se ova povreda sastoji, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, to je zahtev i u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj (član 484. ZKP), a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica , s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.